Процес легализације у току, грађани имају дилеме – адвокат Родић разрешава нејасноће

Немања Родић истиче да досадашњих 180.000 пријава заправо није ни 10 одсто неопходних пријава.

“По некој пројекцији, имамо 4,5 милиона нелегалних објеката, па нека свако пријављује у просеку по два објекта, нас очекује близу два милиона пријава. Сада када погледамо тих 180.000 наспрам два милиона, ми закључујемо да то није ни 10 одсто неопходних пријава које очекујемо да ће бити извршене”, наводи Родић.

Ипак, наводи, постоји доста нејасноћа у погледу како система, тако и генерално тога ко, шта и на који начин треба да пријављује.

“Ми имамо пример техничке грешке, где је уочено да се ако пријавите економски објекат у систему прочита као црквени. Па је било и пошалица да вам не заврши манастир у дворишту”, каже Родић.

Поред тога, додаје, има и других недостатака техничке природе.

“На пример, моменат када се тражи да се кликне да ли имате супружника, да ли сте у браку. И када кликнете 'да', очекује се да у неком тренутку ви доставите изјаву супружника, иако она није нужна. Ви ако сте стекли поклоном или наследством тај део имовине, нема потребе да се супружник изјашњава. Људи масовно иду код јавних бележника, дају изјаве које нису потребне. Довољно је само да документацију прегледа неко која је иоле стручан у томе и закључи да та изјава није потребна”, објашњава Родић.

Поручује да је можда највећи пропуст што поред опција физичко лице, правно лице и професионални управник, не постоји опција адвокат или пуномоћник.

“У крајњој некој инстанци и тај управник, као и физичко и правно лице ће у већини случајева да се обрате адвокатима. И сада када адвокат врши пријаву, он то мора да ради кроз дугме физичко лице и да прилаже пуномоћје. Односно да ради кроз дугме правно лице, где чак мислим да је онемогућен да то изврши, него мора опет да иде на шалтер поште, на шалтер општине, што прави додатно загушење. И у техничком смислу мислим да би дугме адвокат или било какав пуномоћник умногоме значило”, наглашава Родић.

"Људи имају ожиљке од претходних поступака легализације"

Поручује и да људи имају ожиљке од претходних поступака легализације.

“Свако ко дође на било какву консултацију, он ће почети реченицом: 'Ја имам све'. То значи он је ушао у процедуру, предао је захтев, одрадио је геодетске снимке, геодетске елаборате, архитектонске елаборате – све то уредно платио, предао општини и то је у неком тренутку стало. Предност овог поступка јесте што, за разлику од претходног, када је објекат на заједничкој парцели нећете имати нужне сагласности осталих сувласника”, додаје Родић.

Наводи да би то грађани требало да искористе, без обзира што им је, како каже, преко главе да после два или три поступка које су прилазили се опет пријављују.

“Требало би да искористе прилику и овог пута заиста заврше процедуру. Мислим да је највећа шанса да ће доћи до успеха”, поручује адвокат Родић.

Управници зграда избегавају да преузму одговорност за податке

Управници зграда постоје у апликацији као опција, али нису одушевљени тиме да се пријављују и да преузимају овај процес. Професионални управник Љубиша Бановачки каже за РТС да избегавају да у томе учествују.

“Има једна спорна изјава на апликацији, где ми морамо под пуном кривичном и материјалном одговорношћу да изјављујемо да смо одговорни за комплетно све податке који се предају, да ли од елабората и осталих ствари. Једноставно, ми професионални управници не можемо да преузмемо ту одговорност”, наводи Бановачки.

Истиче да је Удружење професионалних управника Београда издало саопштење у којем наводе да се надају да ће бити регулисан тај начин пријављивања преко професионалних управника на другачији начин.

Шта са нелегално надограђеним зградама

Љубиша Бановачки наводи и да су наишли и на неке нелогичности у самом поступку.

“Конкретно једна зграда која је укњижена као један спрат и ту је укњижено шест станова. Након тога је извршена надоградња која се третира тренутно као нелегална. Дограђена су још четири спрата и када је дограђивана та зграда била су три инвеститора. Чак и сам пројекат зграде, конкретно канализација, уместо вертикалне канализације, цела зграда има део хоризонтални који иде по плафонима људи у приземљу. На овај начин ће, ако зграда буде легализована, бити легализована са свим својим недостацима”, наводи Бановачки.

Адвокат Родић објашњава да у конкретном примеру имамо стару зграду која је вероватно имала и грађевинску и употребну дозволу, али да је у неком тренутку, вероватно уз сагласност станара, дозидан одређен број спратова који никад није добио употребну дозволу.

“Конкретно, да би објекат добио одобрење за употребу, он мора да прође кроз елаборат стручног лица који ће да утврди његову стабилност, да ли су безбедне све електроинсталације, да ли су безбедне све водоводне инсталације. Због тога, када се евидентира само право својине на посебном делу објекта, рецимо стану, он као део зграде те целе ће имати забележбу да власник одговара за стабилност објекта”, додаје Родић.

Истиче да је то можда упитно тј. уставност самог закона – да ли држава може да упише право својине, а каже власнику ти гарантујеш за стабилност.

“Али просто то овим законом је тако одређено. Ви ћете у наредном периоду, у наредним годинама, имати могућност да кроз све те процедуре обезбедите да се избрише из теретног листа моменат да је објекат условно речено небезбедан, јер сами гарантујете његову безбедност, и не значи да ће бити оглашен као такав, али право својине њему ће бити евидентирано”, закључује Родић.