Како ће изгледати пензија младих који су сада на почетку каријере – истраживања, предвиђања и калкулације

Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије каже да је анализа урађена у складу са стандардима ЕУ, да се исте анализе раде у Европи на сваке три године и да су кључне за дугорочно планирање пензијског система.

"Анализе покажу неке проблеме у далекој будућности и онда ви можете у садашњости са неким малим изменама, не толико драстичним, да отклоните те недостатке или нестабилности. А са друге стране ако чекате, као што смо ми, нажалост, сувише често у неким претходним случајевима чекали да се проблеми нагомилају, онда оне захтевају радикалне реформе, какве смо у пар наврата били заправо принуђени да спроводимо", каже Алтипармаков.

Додаје да је студија показала да ми тренутно немамо никакве нагомилане проблеме у пензијском систему. Захваљујући добро спроведеним реформама 2003. па затим 2014. и 2019. године, када је враћена "швајцарска формула" и касније надограђена, обезбеђен је финансијски стабилан пензијски систем, сматра Алтипармаков.

Коментарише и повећање пензија од 12,2 одсто које ће пензионери осетити почетком јануара, када легну увећане пензије.

"Повећање пензија од 12,2 одсто управо је у складу са надограђеном "швајцарском формулом" која каже да пензије прате плате 50 одсто, а 50 одсто раст цена. Када буџет то омогућава, као што ће бити случај следеће године, онда пензије могу да и 100 одсто прате раст зарада. Управо зато смо добили то повећање од 12,2 одсто које, као што знате, у реалном износу биће осам одсто или девет одсто будући да је инфлација око три одсто, четири одсто", наводи саговорник из Фискалног савета Србије.

Демографија је судбина

Измене пензијског система диктира и старење становништва, а предвиђа се да ће до 2041. сваки четврти грађанин Србије бити старији од 65 година. Никола Алтипармаков подсећа на колоквијалну изреку да је демографија судбина.

"За разлику од економије, демографија је у великом мери закуцана у наредних три, четири, пет деценија. Управо зато се раде ове врсте анализа, да се види шта демографија доноси пензијском систему и на који начин утиче. Свакако, демографско старење Србије представља финансијски притисак на пензијски систем, али оно што треба знати је да Србија у том случају није изузетак. Демографско старење је присутно у свим европским земљама. У неким попут Немачке које се адекватно томе супротстављају кроз реформе пензијског система то омогућава финансијску стабилност и ми можемо да кажемо да смо омогућили ту финансијску стабилност", каже Алтипармаков.

Анализа је показала да када је реч о броју корисника старосне пензије неће бити знатних промена, али се очекује смањење корисника инвалидске и породичне пензије. Инвалидске, јер се онемогућавају злоупотребе којих је раније било, а породичне јер већим учешћем жена на тржишту рада све више жена остварује старосну пензију, па ће бити мања потреба за породичном пензијом у наредним годинама.

Однос просечне плате и пензије

Питање о којем се размишља је однос просечне плате и просечне пензије.

"Анализа је показала да због реформи које смо успели да спроведемо, ми ћемо моћи да одржимо тај однос просечне плате и пензије преко 40 одсто у наредних 20 до 25 година. Тамо од 2050. године онда тај однос пада, али не драстично, на неких 38 одсто , 39 одсто", навео је Алтипармаков.

Према његовим речима, једна могућност је веома постепено повећање старосне границе, а када планирамо довољно унапред то неће бити ни драстично, нити преко ноћи.

"Причамо о повећању од једног месеца током једне године у наредним деценијама, не у овој деценији. Друга могућност је да се више грађани ослањују на приватну допунску пензијску штедњу, како би се надопунила ова јавна државна пензија. И ту су заправо већи проблеми и већа отворена питања, будући да је анализа показала да је јавни пензијски систем урадио свој део домаћег задатка, али приватни пензијски фондови у Србији, који су уведени пре безмало 20 година, су ти који не раде свој део посла", каже Алтипармаков.

Једнаки услови и за жене и за мушкарце

Старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце је 65 година, а за жене ће од 1. јануара бити 64 године. Идеја је да се старосни услови изједначе до 2032. и да од тада и мушкарци и жене одлазе у пензију са 65 година.

"Грађани тренутно немају финансијских мотива да одлазе после 65. године у пензију. Више им се
исплати, чак и ако хоће да раде, да се пензионишу, па да онда наставе да раде и да примају плату и пензију. Може да се размисли да се грађанима који се пензионишу након 65. године додају такозване актуарске награде. Као што имамо пенале за пензионисање пре 65. године исто тако можемо да уведемо и награде за пензионисање након 65. године, тако да се сваке године пензија повећава за четири одсто или пет одсто додатно. То би била једна стимулација за грађане да дуже раде", рекао је Алтипармаков.

Како је истакао, друга ствар у будућим деценијама је да се разматра да се тих 65 година веома постепено повећа на 66 или 67. како то буду радиле друге европске земље, али за сад у непосредној будућности то није неопходно.