Народна кухиња "Мајка девет Југовића“ – апел да две и по хиљаде људи на Косову и Метохији не остану без топлог оброка

У шест кухиња ове добротворне организације при епархији Рашко-призренској, уз помоћ Републике Србије, преко Канцеларије за Косово и Метохију, припремају се оброци за најугроженије.

Дневно се троши једна тона намирница и пређу стотине километара, како нико не би остао гладан. Тако је већ четврт века, и то је нада за људе којима је већ готово све отето.

Милош, из села Босце, над Косовском Каменицом, има много мање година од векни хлеба које носи кући, где га чека седам сестара. Најмлађи је међу онима који свакодневно добијају оброк из народне кухиње "Мајка девет Југовића“, али га је живот већ научио да је то што он ради, важност вишег реда.

Прече од игре и забаве. А храна стиже до сваке енклаве, свима који немају довољно новца, снаге, здравља.

"Мало нас је остало, мало, око двадесетак кућа. Ливоч је било велико село. Хвала "Мајци девет Југовића“, изађу нам у сусрет, доносе нам храну. Ја сам самохрани родитељ, имам кћерку и сина“, каже Горан Ничић из села Ливоч, код Гњилана.

Ничић каже да не ради јер нема посла. Напомиње да остаје ту где јесте и да се нада да ће тако и остати.

“Све укусно, добро. Како да кажем, све је добро, да није добро ја не бих силазила. Ја од тога живим,“ рекла је Јагодинка Ивковић из села Стража, код Новог Брда.

Неопходна помоћ за опстанак народне кухиње

Протиница Светлана Стевић, која готово већ четврт века води ове кухиње, добро зна да је цена величине одговорност, и да оно што се овако дели нису само хлеб и пасуљ већ и ослонац и нада.

“Не смемо да помислимо да затворимо народне кујне, и све ово што радимо, јер би људи првенствено остали без посла и две и по хиљаде људи би остало без оброка дневно, које примају преко народне кујне. Без помоћи, па ми не би могли да функционишемо. Јер, ово је недовољно што ми произведемо да би народне кујне могле да функционишу“, каже управница народне кухиње “Мајка девет Југовића“ Светлана Стевић.

Истиче да је њима помоћ свакодневно потребна, за све друге потребе у оквиру народне кухиње, за дрва, за брашно, за намирнице.

Напоменула је да је помоћ из Србије и целог света и свих људи који знају за народне кухиње веома битна и тренутно, веома потребна.

Народна кухиња има и своје фарме, живинарник, има и млекару, аутомобиле за превоз хране, истина дотрајале, има и људе спремне да помогну – свима, без обзира на веру и националност.

Оброци се обезбеђују и за школске кухиње, а решавају и многобројни, животни проблеми. И док се много даље градови већ купају у празничном сјају, овде, без свечаних свећица, стижу нове године да означе трајање саткано од небројених напора. Да се опстанак обезбеди, и да се помогне.