Аутоматски систем штити нове зграде од пожара, али старије су "друга прича" – једна одлука станара упадљиво је опасна

Између 3.000 и 4.000 хиљаде пожара сваке године догоди се у Београду, а готово сваки је могао да се спречи. Прописи су јасни. Ходници и степеништа морају да буду проходни, противпожарни апарати исправни и сваких шест месеци атестирани.

Проблем са материјалом у старим зградама

У старијим зградама, нарочито вишеспратницама, када се догоди пожар треба бити прибран, позвати ватрогасце и пратити њихова упутства. Свака препрека у ходницима сметаће и њима као и станарима, а дуже ће трајати и евакуација и гашење пожара.

Љубиша Бановачки, професионални управник зграде на Новом Београду, каже да стари материјали нису спорогорећи као нови.

"Пожар може брже да ескалира, како по питању заједничких делова зграда, станова, тако и по питању самих фасада и кровова", каже Бановачки и истиче да је и законска обавеза да станари имају противпожарну заштиту.

Зашто су нове зграде безбедније

Свака нова зграда је по закону обавезна да има противпожарни систем. Зграда не може да добије употребну дозволу ако нема заштиту од пожара.

Новије зграде су због тога безбедније, кажу стручњаци, али је битно да се тај систем редовно одржава.

Прво се чује сирена - шта су ручни и аутоматски "јављачи"

Када избије пожар у згради, прво се чује сирена. Засветли лампица у противпожарној соби. То је сигнал за све станаре да напусте станове.

Бојан Николић, председник Удружења професионалних управника, показао је шта се налази у просторији у којој је противпожарна централа, и где долази сигнал када се деси пожар.

"Имамо ручне јављаче, то су они црвени, када неко види пожар и притисне. Имамо аутоматске јављаче пожара који детектују дим и ватру. Овде долази сигнал, укључује се аларм, у целој згради се чује, постоје сирене које реагују, упозоре људе који су у становима да знају да морају да изађу и да се евакуишу", објашњава Николић.

Како систем аутоматски гаси пожар у новој згради

Контролна соба је станарима битна, јер активира аларм, а за ватрогасце и стручњаке да установе где је тачно избио пожар. Зато само они могу да уђу у ту просторију или обучена особа која је одржава. У новим зградама то је често чувар на рецепцији.

Такозвани јављачи налазе се на сваком спрату у згради, па и у гаражи. И противпожарни систем је комплекснији него у старим зградама. Чине га мреже цеви, млазнице које су врло осетљиве на дим, односно топлоту и детектор угљен-моноксида.

"Противпожарни систем функционише тако да, у случају пожара, ампула из млазнице пукне под топлотом или од ватре и овај систем, ове црвене цеви, они су константно под притиском, долази до ослобађања воде и гаси се пожар. Постоји систем за детекцију угљен-моноксида, с обзиром на то да овде има пуно аутомобила и да ако су дуже времена укључени, долази до превелике концентрације гасова, што може да буде фатално по људски живот и онда се они укључују. Поред тога, постоји независан систем за одимљавање, одакле се тај дим излачи", наводи Николић.

Стари прописи за старе зграде, а данашњи за нове

Ненад Јоцић, начелник Управе за превентивну заштиту од пожара и експлозија у Сектору за ванредне ситуације Драган Стевановић, судски вештак електротехнике и стручњак за пожаре, рекли су у Београдској хроници да је техничка регулатива у Србији добра и да су усвојени прописи из иностранства.

Јоцић истиче да се нови објекти, прављени у претходних десетак година, урађени по свим прописима који су захтевани, али да је са старим објектима друга прича, и они би требало да су рађени у складу са прописима који су тада важили.

Јако опасно заграђивање противпожарних степеница

Када су старе зграде у питању, увек су упадале у око спољне противпожарне степенице, али су данас многи станари одлучили да их заграде.

"То је јако опасно, зато што према прописима и за високе објекте и за остале, у сваком случају мора да постоји пут евакуације са виших спратова", упозорава Јоцић и додаје да те степенице не смеју да буду заграђене ни са чим.

Ресторани у приземљу – "можда у почетку и све функционише"

У многим стамбеним зградама, у приземљу су отворени ресторани који користе бутан, роштиљ...

Стевановић наводи да постоје неки правилници у угоститељским објектима, али је питање како се контролишу.

"Можда у почетку и све функционише, али повремено треба контролисати, бар на шест месеци, како налаже регулатива, а може и раније", каже Стевановић.

У каквом случају, закључио је Стевановић, ако дође до пожара, прво треба савладати панику, и помоћи себи и другима.