Порез на угљен-диоксид од 2026. године – циљ смањење утицаја климатских промена
Србија од јануара уводи национални порез на угљен-диоксид од четири евра по тони. То ће регулисати два закона – о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и о порезу на увоз угљенично интензивних производа. Истовремено, од Нове године, и Србију и земље региона обавезује и наплата европског пореза за загађиваче познатог као систем CBAM. Жељко Марковић из Савеза енергетичара каже да је циљ смањење утицаја климатских промена.
Прошле седмице завршена је јавна расправа о нацртима два нова закона о националном порезу на угљен-диоксид.
Жељко Марковић из Савеза енергетичара каже да ће порез највише утицати на угљенично интензивне индустрије: производњу азотних ђубрива и једињења, гвожђа, челика, феро легура, цемента и електричне енергије.
Појашњава да се порез плаћа на произведен угљен-диоксид исказан у тони, а када је реч о другим гасовима насталим ефектом стаклене баште, они ће се исказивати у CO2 еквивалентима.
Порез и за увознике произвођача CO2
Стручњак за енергетику објашњава да други закон, о порезу на увоз угљенично интензивних производа, обавезује и увознике, те емисије CO2, да "увозе и таксе од четири евра по тони".
Марковић истиче да се порез уводи јер је и сама Србија, као и ЕУ, потписник Париског споразума. Подсећа да је ЕУ почела да се бави ефектом стаклене баште још 2005. године, а да Србија каска за том праксом.
"Циљ је да се натерају они произвођачи који емитују CО2, да улажу у своју производњу, нађу алтернативне мере, начине како да смање загађење", каже Марковић.
ЕУ порези за загађиваче – CBAM
Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) преводи се као механизам за прилагођавање угљеника на граници (CBAM), а представља таксу ЕУ за увоз робе из трећих земаља.
Марковић каже да је то зато што роба која се производи у ЕУ, у финалну цену, укључује наплату емисија за загађиваче, док роба, која се увози из земаља где нема наплате – или је та наплата нижа, или није конкурентна овој роби – може бити и јефтинија.
Прецизира да је уведена у жељи да се изједначе услове за произвођаче и за ЕУ и оне које би нелојално конкурисали са стране, појашњава Марковић.
Објашњава да ЕУ има свој систем наплате и да такса није фиксна, већ да се прорачунава, у односу више фактора.
"Цена се кретала од 20-30 евра до садашњих неких 80-85 у 2025. години", каже Марковић.
У вези са односом CBAM такса и домаћег пореза за загађиваче, Марковић објашњава да је осмишљено да национална такса доведе до умањења таксе CBAM.
"Увозници наше робе, у ЕУ би сада тренутно плаћали 85 мање 4, дакле 81 евра. Ако причамо рецимо о увозницима из Црне Горе, тамо је такса 24 евра по тони, онда би то била разлика између 85 и 24 евра. Дакле, ако ми будемо повећавали, тако ће се смањивати она такса", каже стручњак за енергетику
Разговор у целости погледајте у на видеу на почетку текста...
Коментари