Чедоморство и ментално здравље – седамдесет одсто породиља не тражи помоћ у постпорођајној депресији

Јована Ружичић каже да је много тешко говорити о случају који се догодио у Новом Саду јер нема довољно информација, али да је неопходно говорити о менталном здрављу породиља и мама у Србији, што је узрок трагичних случајева.

"Овај случај је заиста страшан, али не и усамљен. Сваке године их има неколико. Важно је да разумемо много ствари, прво не разумемо у каквој је ситуацији била ова жена, који су њени ресурси на које може да се ослони, каквог је менталног стања била, коју је подршку имала и да ли је имала, да ли је беба била жељена, планирана, да ли је мама била добро пре него што је остала у другом стању", објаснила је Ружичићева.

Истакла је да се велики број људи носи са проблемом менталног здравља, али и да жене са угроженим менталним здрављем остају у другом стању.

"Постоје жене које већ имају одређене изазове у вези са менталним здрављем пре него што постану мајке, а врло често порођај додатно продуби те проблеме. Много је тешко одговорити на питање зашто је дошло до овога, много је боље да заједно радимо на спречавању овога", рекла је Ружичићева.

Навела је да би требало да брига почне још када је трудноћа у плану.

"Гинеколози који виђају труднице могли би да обрате пажњу на маму, да провере како се она осећа. У пракси је читав процес трудноће, порођаја, бабиња и уопште доласка детета на свет, толико бебоцентричан да се ми бавимо искључиво бебом", наводи Ружичић.

"Ако је мама добро, и беба ће бити"

Објаснила је да и искуство у породилишту може довести до угрожавања и повреда менталног здравља мајке.

"Ми се искључиво бавимо бебом, али је важно да се бавимо и мамом јер ако је мама добро, и беба ће бити добро", нагласила је Ружичићева.

Како каже, треба направити систем подршке како би спречили још оваквих случајева, али да ситуацију отежавају случајеви попут новосадског, где је беба рођена ван породилишта.

"Такве случајеве је тешко пратити, јер ако не знате да се беба родила, како можете да питате и маму и бебу како су и како се сналазе, али ово што се десило у Новом Саду се дешава и са бебама у породилишту", истиче Ружичићева.

Навела је да би требало обратити пажњу на постпорођајну тугу и депресију, два стања која су честа код породиља.

"Велика је разлика у интензитету и трајању. Постпорођајна туга траје много краће, и пролази сама од себе, можда имате нападе анксиозности, несаницу, али можете нормално да функционишете. Постпорођајна депресија је медицинско стање које мора да се лечи јер неће проћи само од себе, тада сте значајно онемогућени да функционишете на свакодневном нивоу", објаснила је Ружичићева.

Око 70 одсто жена не тражи помоћ

Како каже, првенствено је важно да се депресија препозна, а након тога и да породиља добије помоћ.

"Врло је важно да маме препознају симптоме и потраже помоћ. Око 70 одсто њих уопште не тражи никакву врсту помоћи чак и у случајевима да им је потребна", рекла је Ружичићева објашњавајући да живимо у суштински патријархалном друштву у којем се главна женска улога – рађање – не преиспитује.

"Ако је то, под знацима навода, наша главна улога, како онда да не пуцаш од љубави према том детету? А често то није случај", појашњава Ружичићева.

Навела је да је важно да породица и партнери воде рачуна како се мама осећа и да реагују.

"Када сви око нас препознају то, важно је да имају неког коме могу да се јаве. Зато је важно да имамо здравствени систем који је спреман да реагује", напомиње Ружичић.

Како каже, да би мајка и беба биле срећне, потребно је пре свега говорити о овој теми.

"Заштитни фактори су се показали брига кроз читаву трудноћу, добро искуство у породилишту, партнерски однос и добра подршка у породици", закључила је Ружичићева.