Деменција – паклена болест која отима идентитет, држава да покрене дневне центре

У свету са деменцијом живи 55 милиона људи, од чега у Србији око 160 хиљада. Деменција представља један од највећих изазова јавног здравственог система. Истражујући различите облике и нивое дискриминације старијих особа, Лазар Јованов и Бранка Бајић, глумачки брачни пар, пронашли су начин да кроз примењену уметност прикажу живот особа са деменцијом и расветле део проблема са којим се старије особе сусрећу у свакодневном животу.

Лазар Јованов и Бранка Бајић већ су радили на пројекту "Ејџ агенст д машин" који се бавио темом ејџизма, односно дискриминације старијих особа. Овај пут они су препознали деменцију као средишњу тему новог пројекта која обликује живот више од 160.000 људи у Србији и управо на овај начин, односно кроз различите примере, осветлили су и неке облике и нивое дискриминације.

Круна њиховог рада кроз овај пројекат јесте и представа "Не заборави ме", али недавно су изашли међу своје суграђане на пијаци у Футогу, са информацијама о деменцији како би је приближили људима. Снимили су флешмоб, и тај видео, пустили су симболично данас, на Светски дан старијих особа.

Лазар Јованов, коаутор пројекта "Међугенерацијско путовање за права старијих особа" каже да се са супругом почео бавити темом деменције јер су се са тиме и породично суочили.

"Почели смо пре свега да се бавимо темом деменције, јер је то неки лични породични изазов који моја партнерка Бранка Бајић и ја имамо, са друге стране то је и један од тренутно највећих глобалних јавно здравствених изазова", наводи Јованов.

"Тако је настао пројекат 'Караван солидарности' представа "Не заборави ме". Флешмоб акција је перформанс који смо управо желели извести на пијаци са људима, како бисмо им приближили ову тему и добили још шири аудиторијум, говорили на неком ширем нивоу о последицама и далекосежности ове болести која погађа озбиљан део светске популације", истиче Јованов.

Преплитање уметности и струке

Указао је на то да је читав пројекат врста сарадње између уметности и струке, тако да у овом случају са Наташом Тодоровић и Милутином Врачевићем.

Према његовим речима, живот са деменцијом је нека врста паклене болести, где се зна сценарио посебно ако су у питању тежи облици као што је Алцхајмер. "Губи се идентитет, губи се уопште особа као таква. Тај исход је углавном трагичан, а неретко нисмо информисани у почетним фазама да је болест већ узела маха и то је болест која априори погађа старију популацију", објашњава Лазар Јованов.

Неопходни дневни центри за болесне

Јованов напомиње да је циљ пројекта да се стане у ципеле тих људи и особа оболелих од деменције, али и неформалних неговатеља којих је у Србији преко 80 одсто, јер негу обављају чланови породице, дакле ближњи.

"Уједно имамо један заговарачке моменат, а то је, да између осталог, поред различитих услуга које су потребне за неформалне неговатеље, ми заговарамо институционализовање дневних центара", додаје Јованов.

Каже да су дневни центри за особе оболеле од деменције је један од горућих изазова.

Апелује на доносиоце одлука да покрену системско институционализовање дневних центара за особе оболеле од деменције.

"Не смемо стављати стигму пред људе ако не можемо да препознамо промене у карактерима. Треба да запитамо зашто је дошло до промене карактера? Зашто се човек мења, и да ли је можда већ болест почела? Потребно је да се више информишемо о различитим облицима деменције, па између осталог и о Алцхајмеру, јер статистике су врло поражавајуће, а одговорност је и лична и колективна", наглашава коаутор пројекта "Међугенерацијско путовање за права старијих особа".

"Тако да је и на нама да сада научимо више о овој болести, јер свако од нас у окружењу има неког ко је оболео од деменције", закључује Лазар Јованов.