Потреба за страним радницима све већа – недостају и мајстори и инжењери

Увоз радне снаге постаје нужност – највише их је у грађевини, угоститељству и саобраћају Број страних радника у Србији расте из године у годину, све чешће их видимо за воланом аутобуса, на градилиштима, у угоститељству, малопродаји, достави и индустрији. Најчешће се запошљавају у секторима где домаће радне снаге нема довољно.

Према последњим бројкама, у Србији је запослено нешто више од 50.000 страних радника, али тај број стално расте, рекла је за РТС Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Како истиче, највише радника долази из Русије, али и из Кине, Турске, Непала, Бангладеша, Индије и Кубе.

Недостају и мајстори и инжењери

Српска привреда има велике потребе за страном радном снагом, јер у свим секторима постоји дефицит радне снаге.

"Један део наших људи је отишао у иностранство, а млади нису заинтересовани да се школују за ова занимања. Тако се створила празнина коју морамо да попунимо", објашњава Јевтовић.

Додаје да недостају и радници нижих квалификација и високообразовани стручњаци.

"У грађевини су потребни и зидари и керамичари, али и грађевински инжењери. Слично је и у другим секторима", наглашава.

Једноставнија процедура за радне дозволе

Од прошле године на снази су измене Закона о запошљавању странаца које су поједноставиле процедуру.

"Све се подноси електронски, више није потребно ићи од шалтерa до шалтерa. У року од месец дана радници добијају јединствену боравишну и радну дозволу до три године", истиче Јевтовић.

Она додаје да радници сада могу и да мењају послодавце, што је изједначено са правима домаћих радника.

Изазови адаптације и предрасуде

Прилагођавање страних радника није увек лако, а највећа препрека је језичка баријера, па послодавци често обезбеђују преводиоце.

"Присутне су и културолошке разлике, али већина њих не планира да остане трајно, већ долази на неколико месеци или година", објашњава Јевтовић.

Иако се повремено јављају предрасуде, она наглашава да су "страни радници реалност" и да се Србија, као и друге земље, мора навикавати на њихово присуство.

Један од корака ка уређивању система јесте листа дефицитарних занимања која би требало да олакша запошљавање странаца.

"Та листа је завршена и послата Влади на усвајање. Планирано је да буде усвојена до краја јуна, али за сада немамо нових информација", каже Јевтовић.