Како припремити дете за полазак у вртић – савети психолога и васпитача

Куповина патофница и ранчева ових дана помаже родитељима и деци да смање трему и нервозу пред полазак у обданиште. Ова припрема је углавном забавна и брзо прође, док она тежа – психичка – уме да потраје. Савет психолога је да родитељи на време разговарају са дететом о вртићу.

"Треба му представити да ће тамо имати другаре, неке нове играчке и искуство, да просто некако улази у неко зрелије доба. Опет кажем, све то треба прилагодити детету и његовом размишљању. Ако има од три до четири године, треба користити јасне реченице, а код старијег узраста, наравно, продубити комуникацију", наводи психолог Јована Стојковић.

Тренутно је у вртићима у току потписивање уговора са новим корисницима, као и упознавање родитеља са васпитачима и процесом адаптације. У вртић "Мали Принц" на Палилули, у јасле креће 26 малишана, а укупно је уписано 250 деце.

"Сада већ традиционално, наша предшколска установа има процедуру да родитељима даје брошуру у којој наводимо неке кратке црте о томе како родитељи и на који начин лако могу да прођу тај период адаптације. Имамо могућност да родитеље примимо у наше васпитне собе, што родитељима даје додатно поверење. Они ту могу да виде како се деца заједно са својим другарима и вршњацима понашају, и то им заиста пружа позитивну слику о нашем вртићу", наводи Маја Вучковић, руководилац вртића "Мали Принц".

Прво одвајање детета од родитеља

Први излазак из породичне средине и одвајање детета од родитеља на дуже време може да изазове бурну реакцију код деце.

"Родитељи се највише плаше шта ако дете плаче или шта ако неће. Морам да их охрабрим да су тада урадили прави посао. То значи – до треће године развијају се унутрашњи радни модели, односно стиче се сигурна повезаност која ће се преносити на избор послова, професије, партнера и друштва. Зато је добро ако дете плаче – то значи да му је родитељ сигурна база и то не треба посматрати негативно", наводи психолог Јована Стојковић.

Међутим, олакшавајућа околност за родитеље, кажу и психолози и васпитачи, јесте то што деца углавном забораве на плач после неколико минута у вртићу, када су са другарима.