Национални водичи за лакши порођај – да се избегне лоша пракса и побољша комуникација трудница и лекара

Љиљана Мирковић, гостујући у Београдској хроници, рекла је да акушерско насиље није нов проблем, већ је познато још од осамдесетих година. Истакла је да је важно искоренити ову појаву, посебно у земљама као што је Србија, где је наталитет низак.

"Мислим да ће водичи помоћи јер су то једини могући одговор струке да се промени лоша пракса. Акценат је на односу према пацијенткињама и комуникацији између лекара и трудница, што се не учи на факултету, а у свету се стално унапређује", навела је Мирковићева.

Према њеним речима, водич за порођај морају да прочитају сви здравствени радници укључени у порођај.

Иако није правно обавезујући акт, иза њега стоје Медицинска академија, Министарство здравља, Републичка стручна комисија и 12 изабраних професора са богатим педагошким и клиничким искуством.

"Без обзира што није обавезујући, начелници и директори болница морају да се побрину да водич заживи", нагласила је докторка Мирковић.

Позитивно искуство маме са седам деце

О националним водичима, који би требало да олакшају порођај и трудноћу женама у Србији, до сада није стигао ниједан коментар или предлог. С друге стране, многи познају некога ко је имао лоше искуство у породилишту, које жели што пре да заборави.

Једна је прича мајке која је родила седморо деце, а друга прича новинарке која је сабрала лоша искуства из једног породилишта у Србији.

У породици Иванишевић из Сурдука живе тата Ђорђе, мама Емилија и седам синова. Емилија каже да је први порођај трајао осамнаест и по сати, уз индукцију, а сваки следећи је био нешто краћи.

За време короне породила се у приватној болници, а осталих шест пута у породилишту Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић".

"Сви доктори били су љубазни и професионални. Учинили су да се осећам безбедно и сигурно“, прича Емилија.

Порођаји су били напорни и исцрпљујући, али физичке активности, разговори са лекарима и подршка супруга помогли су јој да превазиђе страхове и несигурности.

О томе да има само добра искуства најбоље сведочи то што планира још деце.

Насиље у најрањивијем тренутку

С друге стране, Дејана Цветковић, новинарка из Врања, која је радила истраживање о искуствима жена приликом порођаја, разговарала је са око седамдесет породиља. Негативна искуства углавном су везана за вербално насиље, али било је и физичког.

"Највећи утисак оставило ми је сведочење о шамарању породиља, а када сам разговарала са тадашњом начелницом гинекологије, она ми је рекла да је то рутинска пракса. То нехумано поступање, када је неком у најрањивијем тренутку живота потребна емотивна подршка, је неприхватљиво", наводи Цветковићева.

Она истиче и проблем са епидуралном анестезијом, као и немогућност присуства мужа или блиских рођака порођају.

"Било је најављено 2019. године да ће епидурална анестезија бити доступна свим породиљама, али пракса показује да је само неколико жена добило ову врсту анестезије, а порођаји се и даље често обављају без анестезије. У Врању такође не постоји могућност присуства блиске особе на порођају", каже новинарка.

Дејана је сазнала и да се жене из Врања које могу себи да приуште, порођају у Северној Македонији.

Од 2021. године, након што је ова прича објављена, покренута су четири судска поступка, али ниједан још није добио епилог. Прошле године у јавност су доспела два случаја због којих је смењен началник гинекологије Опште болнице у Врању.