Историчар Предраг Марковић каже за РТС да ће се до истине о акцији "Олуја" тешко доћи на међународном плану. Већина геноцида је прећутна, али у случају холокауста и у случају Фрање Туђмана и "Олује" дешава се да државни врх најави да ће уништити неко становништво на својој територији, подсећа Марковић.
Читај ми!
недеља, 03.08.2025, 09:20 -> 10:14
Извор: РТС
Tри деценије од прогона Срба у акцији "Олуја", централна церемонија у Сремским Карловцима
Три деценије од егзодуса српског народа из некадашње Републике Српске Kрајине у хрватској акцији "Олуја", обележава се вечерас у Сремским Kарловцима. Програм под називом "Олуја је погром – Памтимо заувек" почиње у 19.50 уз директан пренос на Првом програму РТС-а. Парастос и одавање поште и у Бањалуци и појединим срединама у Хрватској.
Арбутина: Сећања не бледе, млади имају жељу да што више сазнају о животу својих предака
Историчар и вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, који је као двоипогодишњи дечак био у колони прогнаних из Хрватске, рекао је за РТС да сећања не бледе и да су из године у годину све јача.
"И када се промишља о тим темама и када се присећате са својим сународницима који су прошли сличан пут, који су протерани из Републике Српске Крајине, свакако да су та сећања много живописнија и да сваки човек, а поготово ми млади људи који смо у том тренутку били деца, имамо жељу да што више сазнамо, како о тим крајевима, о историји, о култури, традицији, начину живота, како су наши преци живели на тим просторима више векова уназад", рекао је Арбутина.
Истакао је да је то прогонство младе подстакло да извуку најбоље из себе и да изграде себе као особе које никада неће одустати од својих циљева, како у приватном, тако и у друштвеном животу.
Разговор Николине Ракић са Бојаном Арбутином
У Хрватској два погледа на обележавање акције "Олуја"
У Хрватској су два погледа на обележавање акције "Олуја", јавља репортер РТС-а. Један је да је Хрватска пре 30 година изборила своју независност, не помињући да је због тога више од 200.000 Срба морало да напусти свој дом.
Други поглед је, мањински, српски, да су ово дани туге и подсећања на време када су морали заувек да напусте своја огњишта.
Ове године све се то дешава уз нешто већи национални набој. Почело је концертом Марка Перковића Томпсона почетком јула, настављено је великом војном парадом у Загребу, а сутра се у Сињу одржава још један Томпсонов концерт.
Извештај Тихане Бајић из Загреба
Сећање на егзодус и широм Републике Српске
Полагањем венаца на споменик погинулим Далматинцима на Пердовом гробљу и служењем помена у Храму Христа Спаситеља и другим храмовима у Бањалуци и целој Републици Српској обележава се 30 година од акције "Олуја".
Док Крајишници оплакују страдале, чезну за родном грудом и памте егзодус, Хрватска те дане слави као велику победу у својој историји.
Тензије су у БиХ повећане због пресуде Милораду Додику, али и због недавно одржане војне параде у Хрватској.
Извештај Лазара Јановића из Бањалуке
Централна церемонија обележавања 30 година од егзодуса српског народа из некадашње Републике Српске Kрајине у хрватској акцији "Олуја" одржава се вечерас у Сремским Kарловцима. Програм под називом "Олуја је погром - Памтимо заувек" почеће у 19.50. Директан пренос на Првом програму РТС-а.
Државни комеморативни скуп прати и низ трибина и догађаја посвећених подсећању на протеривање више од 220.000 Срба и страдање више од 2.000 њих у августу 1995. године.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 220.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.
У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје и квалитетне инфраструктуре.
Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
Погинуо или нестао 1.881 Србин, прогнано више од 220.000
У акцији "Олуја", према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.881 Србин.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.
У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.
Коментари