Између слободе изражавања и закона – где је граница за блокаде саобраћајница

Казне за грађане који блокирају саобраћај могу бити од 3.000 па до 150.000 динара, у зависности од квалификације прекршаја. Такве прекршаје регулишу Закон о безбедности саобраћаја на путевима, али и Закон о јавном реду и миру. Ако од ометања саобраћаја буде и последица, особа може да се терети и за кривично дело. У Великој Британији, на пример, демонстранти за слична дела осуђени су и на вишегодишње затворске казне.

Сведоци смо различитих начина на које групе грађана и студената блокирају саобраћајнице, што је противзаконит чин. Стварале су се зато веће гужве у саобраћају, а полиција није интервенисала. Казне за оне који су прекршили закон су углавном новчане.

Казне према закону

Председница Прекршајног суда Оливера Ристановић објашњава да пешацима који се континуирано крећу преко пешачког прелаза и тако блокирају саобраћај, док им полиција даје знак да се зауставе, новчане казне могу бити: од 20.000 до 40.000 динара или казна затвора у трајању до 30 дана.

"Казна је прописана Законом о безбедности саобраћаја на путевима за лица која не поступају по знацима или наредбама које даје полицијски службеник или Законом овлашћено друго лице за непосредно регулисање саобраћаја", каже Ристановићeва.

То, међутим, није једини закон који регулише блокирање саобраћаја.

"За постављање контејнера или жардињера, физичким лицима се на терет ставља прекршај из Закона о јавном реду и миру, дрско и безобзирно понашање. Казне могу бити од 10.000 до 150.000 динара или рад у јавном интересу од 80 до 360 сати", наводи Ристановићева.

Према њеним речима, постоје и прекршаји који су у вези између прекршиоца и службеног лица. "Вређање службеног лица у дужности ту је предвиђена веома ригорозна казна од 50 до 150 хиљада динара или казна затвора од 30 до 60 дана", истиче адвокат Горан Петронијевић.

Прекршај као кривично дело

Прекрашаји, такође, могу прерасти и у кривична дела, за шта су запрећене казне знатно веће. Петронијевић наводи да Закон о безбедности јавног саобраћаја "бланкетна норма која одређује начин на који су учесници у саобраћају у обавези да се понашају".

"Ко прекрши ту норму, ако нема никаквих последица, то је прекршај и кажњава се новчано. Ако наступи последица као што је материјаллна штета, лака тешка телесна повреда или смрт лица, онда је то кривично дело", каже Петронијевић.

Британски пример

Ако као пример узмемо Велике Британије, за блокирање ауто-пута изречена је најдужа затворска казна демонстрантима – један еколошки активиста је осуђен на пет година, а четворица од по четири године затвора.

Британија је знатно пооштрила закон суочена са акцијама еколошких организација, попут "само зауставите нафту" или "побуне против истребљења".

Према Закону о јавном реду из 2023. године оштро се кажњавају све акције ометања инфраструктуре која је кључна за снабдевање: ауто-путева, лука, аеродрома и железничке мреже, али и енергетске инфраструктуре, медицинских и хитних служби, па чак ометања емитовања медијских садржаја.

Новчана казна је неограничена и о њој одлучује суд, затворска казна може да иде до годину дана, те две казне се могу комбиновати.

У случају да сте организатор једне од таквих акција, казне могу бити знатно више. Према закону у Британији, полиција нема права да употреби силу, али може да уклони демонстранте са саобраћајница или објекта.