Дрецун о споразуму Словеније и Хрватске: Кога могу да гађају – само Србију и Републику Српску

Хрватска и Словенија донеле су декларацију о сарадњи у области одбране, војне индустрије, пословања и економије. Потписан у Загребу, Београд чита као вишеслојну носивост против Србије. Анализира се и војни пакт који су у марту договориле Приштина, Тирана и Загреб, који сада добија оперативне контуре кроз најаву заједничких војних вежби и планирану куповину америчког наоружања.

Споразум обухвата војну сарадњу у области одбране, војне индустрије, пословања и економије. Односи се на све што две земље могу заједно да развијају како би наше одбрамбене индустрије, и словеначка и хрватска, могле да раде боље и ефикасније. 

Да ли је реч о систематском повезивању комшија против Београда или о редефиницији балканске безбедносне архитектуре у којој Србија мора да пронађе сопствени одговор?

Недовршен посао НАТО-а

Милован Дрецун истиче да су Хрватска и Словенија чланице НАТО-а и да је питање каква је потреба да оне праве неку врсту подсавеза у оквиру Атланског савеза. Мисли да практично такве потребе нема, јер се такви подсавези у оквиру НАТО-а праве само ако су усмерени против некога. Онда је и питање, указује Дрецун, против кога су усмерени ти савези.

"Мислим да НАТО овај простор доживљава као недовршен посао због тога што је Србија војно неутрална, није чланица НАТО-а и због тога што Босна и Херцеговина због противљења Републике Српске такође није у чланству НАТО-а. Јесу у Партнерству за мир као и ми, али нису у НАТО-у. Због тога НАТО сматра да је овај посао недовршен", наглашава председник Одбора за безбедност.

Додаје да НАТО жели да у потпуности постави војнополитичку и што је могуће већу економску контролу над овом територијом, да елиминише максимално могуће присуство конкурентских сила попут Русије и Кине, али да је главни циљ успостављање геополитичког, првенствено војног коридора који ће повезати Јадранско и Црно море. И то може да се преко вежби које се сваке године одржавају под називом "Бранилац Европе".

"Непријатељ долази са истока, зна се ко је непријатељ са истока, скоро до обала Јадранског мора, ту се НАТО снаге организују, наоружавају, прегрупишу се и онда крећу да потискују непријатеље. Тај коридор је јако битан као логистичка подршка управо ономе што треба да буду наступајућа дејства НАТО-а према Руској Федерацији, према истоку. Зато је одлучено да се гради нова поморска база у Драчу, дакле на територији Републике Албаније. Изграђена је тактичка ваздухопловна база у месту Кучова. Имате војно присуство НАТО-а преко Кфора на Косову и Метохији", прецизирао је Дрецун.

Такође, наводи и веома снажно присуство НАТО-а на обали Црног мора преко Бугарске, где треба да буде стационирано скоро 5000 америчких војника, у њиховој бази и такође у Румунији.

Колика је тежина словеначко-хрватског споразума

Дрецун указује да је Косово и Метохија кључна тачка у том геополитичком коридору, зато што је Србија војно неутрална и НАТО би веома желео да буде чланица Савеза, иако за то званично не врше притисак.

"Када сам био недавно у команди у Бриселу, шеф америчке канцеларије НАТО-а одговорио ми је на моје питање на следећи начин: ја сам питао како се понашају и према политици војне неутралности Србије, а он је рекао да не види проблеме да Србија и Косово, као две независне државе, буду чланице НАТО-а. И то је одговор на сва питања. Да, њима треба чланство Србије и чланство БиХ у НАТО-у да доврше посао", преноси председник скупштинског одбора.

Каже да Хрватска покушава да у оквиру такве политике НАТО-а реализује своје циљеве који нису нимало добронамерни, добросуседски према Србији и генерално према српском народу и прави сада два подсавеза са намером да један прошири чланством Бугарске. Постоји, додаје, и Америчко-јадранска повеља, А5, где су такође Сједињене Америчке Државе земља која је доминантна, а онда и Хрватска, БиХ, Албанија, Црна Гора, Северна Македонија. И ту се, указује, појављује и Словенија, као и Хрватска.

"Уперени су и против Србије и против Републике Српске. И сви ови актуелни догађаји у Србији и Републици Српској, који су усмерени ка промени власти да би се кориговала спољна политика Србије у правцу одустајања од стратешког партнерства са Руском Федерацијом и са Кином, а приближавања и евентуалног чланства у НАТО-у, да се све то уклапа у оно што Хрватска покушава да ради. Наравно, првенствени циљ Хрватске, Словеније и Албаније јесте да ојачају такозвану војску Косова, која се убрзано ствара и ушла је сада у трећу фазу припреме", прецизирао је Дрецун.

Наводи и да прве заједничке војне вежбе "Бранилац Европе" већ постоје, одржавају се на територији Хрватске и тамо су припадници такозваних Косовских снага безбедности. Такође, каже да се одржавају и на територији наше јужне покрајине, иако је то по Резолуцији 1244 искључено, али да команда Кфора не реагује.

Шта Србија мора да уради како би изградила војну неутралност

Истиче да је од доласка Доналда Трампа на чело САД, иако смо сви очекивали нешто другачију политику, много убрзана, интензивирана сарадња на војном плану, у изградњи тзв. војске Косова.

"Ово је покушај директног наношења штете држави Србији и целокупном српском народу. Када видите, рецимо, да Хрватска набавља ХИМАРС-е, који имају ракете дугог домета, кога ће да гађају тим ракетама? Мађарску? Па неће. Словенију? Па неће. У НАТО-у су. Кога могу само да гађају – Србију и Републику Српску. Тако да Хрватска заиста жели да нанесе огромну штету. Србија мора да гради војну неутралност. За изградњу војне неутралности морате да имате изузетно снажну економију, морате да имате изузетно јаку међународну позицију, што Србија има, и морате да имате довољно својих капацитета у смислу производње наоружања и, наравно, војске", наглашава Дрецун.

Посебно истиче да је војска најбитнија, да је неопходно имати довољне војне капацитете за одбрану од евентуалних покушаја агресије на нашу земљу, без обзира на то у којој форми они долазе – конвенционалној или асиметричној, као што су покушаји да се КиМ потпуно одвоји од Србије или дестабилизација због промене власти.