Негативан природни прираштај - скоро 38.000 више умрлих него рођених у прошлој години

У Србији је прошле године рођено 60.845 беба, а умрло је 98. 230 људи, што значи да је забележен негативан природни прираштај од 37.385 становника, објавио је Републички завод за статистику. Број живорођених мањи је за 207, док је број умрлих већи за 1.149 у односу на претходну годину.

Процењен број становника Србије у 2024. години износи 6.586.476, показују подаци РЗС-а. Од 2015. до 2024. године, само на основу природног прираштаја, број становника смањен је за 437.205.

Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је -5,7 промила, што је за 0,3 промила више него 2023. године. Најнижу негативну стопу природног прираштаја имао је Београдски регион (-2,5 промила), док је највиши пад забележен у региону Јужне и Источне Србије (-8,1 промила).

Од укупно 174 града и општина, само у шест је забележена позитивна стопа природног прираштаја: Тутину, Новом Пазару, Сјеници, Звездари, Новом Саду и Пантелеју, што је за две мање него прошле године.

Највише рођених, 18.323, било је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета износи 30,5 година, а при рођењу првог детета 29,1 годину. У градским насељима тај просек је 31,3 године, док је у осталим насељима 28,9 година.

Живорођених у градским срединама било је 65,8 одсто, а у осталим насељима 34,2 одсто.

Стопа укупног фертилитета (број живорођене деце по жени) за 2023. годину износила је 1,63, што је мало више него претходне године. Највећи фертилитет забележен је у Шумадији и Западној Србији (1,67) и Војводини (1,66), док је најнижи у Београдском региону (1,58) и Јужној и Источној Србији (1,59).

Према реду рођења, у 2024. години смањен је број прворођене деце за 235, другорођене за 165, и трећерођене за 22. С друге стране, повећан је број четврторођене деце за 67 и петорођене и више за 145.

Лане је регистровано 98.230 умрлих, од којих је 48.675 мушкараца и 49.555 жена. Просечна старост умрлих била је 75,4 године, а највише смртних случајева било је у старосном интервалу од 75 до 84 године.

Број насилних смртних случајева повећан је за 153 у односу на претходну годину и износио је 2.488. Самоубистава је било 702, што је 34 више него 2023, док је број убистава смањен за 38 и износио је 55.

Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока, од којих је умрло 46.289 особа, што чини 47,1 одсто укупног броја умрлих. Тумори су други узрок са 21.161 умрлим, а болести система за дисање трећи са 6.036 умрлих.