Зашто један Владимир 25 година чека да постане таксиста

Владимир Јовановић пожелео је да постане таксиста. Са том жељом живи скоро годину јер до данас није добио лиценцу, иако се на сваки конкурс пријављује, али још увек није остварио своју жељу. Како каже, прикупљање докумената је прилично комплексан посао.

"Има их доста – да нисте осуђивани, да нисте кажњавани, да нисте дужни порез, да сте професионални возач, да имате саобраћајну школу. Од тих докумената, једно шест има рок важења, неки 15 дана, неки 3 месеца, неки 3 године, па морају да се мењају с времена на време јер они истекну, па ви вадите опет, па опет предајете… Мој случај јесте индивидуалан, али то је мој проблем, али ја подржавам све то јер кад би се те дозволе делиле тек тако свима – онда би такси изгубио смисао", каже Владимир.

Поред остале документације коју је потребно да неко прикупи да би добио лиценцу, један од важнијих докумената је потврда о познавању града.

"Оно што је најважније је познавање улица, али није то не знам који број улица који мора да се запамти, колико је битно да се познаје град – да знате шта је Авала, како је добила име, да знате нешто о Ташмајдану и осталим знаменитостима. Данас је град пун туриста, зашто не бисмо причали лепо о свом граду", каже Александар Бјелић, председник Савеза ауто-такси удружења Србије.

У току протекле две године око 2.000 таксиста добило је лиценце. С друге стране, неки и даље чекају. У чему је ствар?

"Ми да смо имали људе који испуњавају услове, не бисмо расписивали конкурсе. Исцрпео се тај број. Посао у односу на прошлу годину од новембра до данас пао је за 50 одсто. Тако да нема потребе за пуштањем нових возила, иако имамо још 600 места која би по плану могла да буду попуњена до 2027", каже Бјелић.

Саобраћајни факултет је стручна установа која израђује студију и петогодишњи план у ком пише колико нових таксиста годишње може изаћи на тржиште рада. Ипак, како кажу професионалци, све зависи од тога колико људи заиста испуњава све услове.