Какве везе имају Боро и Рамиз са Северном Македонијом – антифашистичка традиција у војскама бивше Југославије
Пре тачно 80 година, у месту Оџаку у Босни и Херцеговини, Народноослободилачка војска Југославије после дуготрајне опсаде поразила оружану усташку формацију. То је била практично и последња битка против непријатеља у Другом светском рату на територији Југославије, иако је рат формално био завршен. Данас све војске држава насталих распадом бивше Југославије формално негују антифашистичке традиције, али је пракса изненађујуће различита. Називи касарни, војни празници и учешће на државним манифестацијама полагања венаца - то су критеријуми који симболички и фактички говоре о односу војске према сопственој историји. Како то изгледа по државама бивше СФРЈ?
Словенија - командант Стане и друг Војко
У најсевернијој државе бивше Југославије и војска и држава негују антифашистичку традицију. Словеначка војска редовно учествује и у обележавањима 9. маја широм земље.
Почасне јединице у свечаним или маскирним униформама стоје поред спомен обележја партизанског покрета, односно Освободилне фронте.
Војска ода почаст поред бисте народног хероја Југославије, Франца Розмана Станета, који је погинуо крајем 1945. и био познат као "Командант Стане".
На званичном сајту словеначке војске може се видети да од 19 касарни две носе име народних хероја Словеније и Југославије. Касарна у Цељу зове се Франц Розман Стане. У месту Випава касарна носи име Јанко Премрл Војко.
Хрватска - Туђман, Бобетко и Тус
За разлику од Словеније, Оружане снаге Републике Хрватске скромно негују антифашистичку традицију. Тако кажу званични извори. На порталу Оружаних снага Републике Хрватске нема вести да је војска учествовала у одавању почасти у периоду око 9. маја.
Међутим, треба рећи да на истом порталу у биографијама прва два начелника Генералштаба (Здруженог Стожера ХВ) , Антона Туса и Јанка Бобетка, јасно стоји да су они учесници Народноослободилачког рата.
Војних униформи није било на Свечаној академији која је одржана у Загребу поводом 80 година од победе над фашизмом, иако је био присутан председник Зоран Милановић. Такође, председник Милановић је ове године званично примио антифашистичка удружења, али ни тада није било присутних униформи.
Почасна војна јединица била је постројена у спомен комплексу логора Јасеновац, где су почаст страдалима на дан пробоја одавали преживели борци и логораши, а догађај су предводили највиши државни званичници. Иначе, из Хрватске потичу 282 народне хероја Југославије из Другог светског рата.
Ипак, треба рећи да војна академија у Загребу носи име "Доктор Фрањо Туђман". Иако га Србија с правом не памти по добру, Туђман је био одликовани партизански борац, историчар антифашистичке борбе и борио се против фашиста и усташа од 1941. до 1945. године.
БиХ - Здравко Челар и Мика Боснић
Ситуација је нешто боља код Оружаних снага Босне и Херцеговине.
Почасне јединице учествују на главним манифестацијама полагања венаца и обележавања важних датума као што је дан победе 9. мај.
Три касарне у Републици Српској, носе име народних хероја. Касарна Оружаних снага Босне и Херцеговине у Дервенти зове се "Здравко Челар", у Приједору "Жарко Згоњанин" и на војном полигону Мањача "Мика Боснић".
Црна Гора - Сава Ковачевић и 13. јул
Војска Црне Горе се може похвалити антифашистичком традицијом. Дан антифашистичког устанка, 13. јул, Црна Гора слави и као Дан државности, а по овом догађају носи име касарна у Никшићу.
Касарне које носе имена по народним херојима Југославије су "Владимир Кнежевић Волођа" у Пљевљима, у Даниловграду "Милован Шарановић" и у Бару "Перо Ћетковић". Такође, у касарни у Подгорици постоји спомен соба 5. пролетерске ударне црногорске народноослободилачке бригаде, коју је предводио чувени партизански командант Сава Ковачевић.
Припадници војске на обуци имају предавање из историје, где се посебна пажња посвећује антифашизму. Иначе, Црна Гора, у односу на број становника, има убедљиво највише народних хероја Југославије, чак 247 од укупно око 1.200.
Војска Србије - народни хероји и Мисија Халијард
Војска Србије се, попут својих колега из Црне Горе, може похвалити својом антифашистичком традицијом. Поводом Дана победе организује се свечана академија на највишем државном нивоу, а 2019. године изведена је и војна парада.
На паради и другим свечаностима кадети Војне академије марширају и са заставама српских бригада Народноослободилачке војске Југославије. Српски војници учествују на манифестацијама полагања венаца у свим градовима где постоје војни гарнизони, најчешће поводом Дана ослобођења од фашизма и других важних датума.
У спомен-собама јединица Војске Србије заступљене су поставке везане за партизане, српске бригаде и антифашистичку борбу.
Најупечатљивији податак када говоримо о антифашистичкој традицији Војске Србије јесу имена касарни и војних објеката које се зову по народним херојима. Списак је опширан и објављен у Службеном војном листу 13. априла 2024. у листи војних објеката Министарства одбране и Војске Србије.
Касарне које носе име по Народним херојима Југославије су "Иван Стефановић Срба" у Пожаревцу, "Народни херој Милан Благојевић" у Крагујевцу, затим Војни објекат "Олга Јовичић Рита у Краљеву", и касарне "Петар Лековић" и "Народни херој Владе Радовановић" у Пожеги.
Ту су даље касарне "Рифат Бурђевић Тршо" у Новом Пазару, "Мија Станимировић" у Нишу, "Ратко Павловић Ћићко" у Прокупљу и "Миодраг Новаковић Ђуђа" у Ћуприји, као и војни објекат "Виктор Бубањ" у Београду.
Технички ремонтни завод у Крагујевцу носи име "Народни херој Ђурађ Димитријевић Ђура", а у Батајници постоји Ваздухопловни ремонтни завод "Мома Станојловић".
Када говоримо о војним празницима, треба рећи да су знак сећања на формирање 1. падобранског батаљона Народноослободилачке војске Југославије, 14. октобар, обележава као Дан војних падобранаца и 63. падобранске бригаде. Тог дана 63. падобранска слави и своју крсну славу - Покров Просвете Богородице.
Такође, Финансијска служба Војске Србије празнује 8. новембар, када је 1944. године, у време рата, формирано Финансијско одељење Повереништва Народне одбране.
Занимљиво је да, иако је држава још 2005. године изједначила партизане и четнике који су се борили против Немаца, Војска Србије готово да уопште не чува сећање на Југословенску војску у отаџбини и Дражу Михајловића.
Од пре неколико година, војска учествује у обележавању годишњице Мисије Халијард, односно акције спашавања савезничких пилота коју су организовали четници и Западни савезници. Такође, Министарство одбране и Војска Србије званично су помогли снимање филма "Хероји Халијарда" и серије "Ваздушни мост" која говори о овој акцији. Држава је финансирала изградњу Спомен обележја у Прањанима.
Такође, Дан оклопних јединица Војске Србије је 30. октобар, када су се 1941. године у Краљеву, партизани и четници заједно тенковима борили против Немаца. И као резултат свега, нови председник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије је генерал у пензији Љубиша Диковић, бивши начелник Генералштаба Војске Србије.
Северна Македонија - Боро Менков и Страшо Пинђур
Армија Републике Северне Македоније негује антифашистичку традицију, војска учествује у манифестацијама полагања венаца на догађајима који су повезани са антифашизмом, као што су 9. мај и Дан устанка у Другом светском рату 11. октобар.
Већина касарни Северномакедонске војске носи име по народним херојима Југославије. А то су "Алексо Дамнијевски Бајман" у Велесу, "Боро Менков" у Куманову, "Кузман Јосифовски Питу" у Тетову, Мирче Ацев" у Прилепу, "Чеде Филиповски Даме" у Кичеву и "Страшо Пинђур" на аеродрому Петровец код Скопља.
Војна Академија носи име "Генерала Михајло Апостолски", који је био чувени партизански борац и касније високи официр Југословенске народне армије и историчар.
Први, други и трећи пешадијски батаљон, затим Инжењеријски и батаљони везе, сервисне подршке и ваздушног осматрања и јављања Армије Републике Северне Македоније за своје празнике имају датуме формирања партизанских јединица сличног ранга током Народноослободилачког рата.
Занимљиво је и да Батаљон за почасти обележава као свој празник 11. новембар у знак сећања на формирање 1. ударне косовско-македонске бригаде. Ова јединица имала је батаљон Мирче Ацев, Кичевски батаљон, први косовски батаљон Рамиз Садику и други косовски батаљон Боро Вукмировић. То су чувени Боро и Рамиз.
Пример Северне Македоније, али и бројни слични примери показују колико је антифашистичка борба победничке стране односно Народноослободилачке војске Југославије била заједничка и резултирала је стварањем заједничке социјалистичке федеративне државе.
Распад државе распарчао је и сећање на заједничку борбу, али није уништио неговање антифашистичке традиције. Бар је тако у већини војске држава насталих из бивше СФРЈ.
Коментари