Читај ми!

Гласови жртава сексуалног насиља – правда која касни и детињство које се не враћа

Готово хиљаду преживелих жртава сексуалног насиља у детињству са српског говорног подручја поделило је своја искуства у глобалној анкети "Наш глас". У чак 89 одсто случајева, насилник је била особа позната детету. О злостављању у детињству проговорили су тек много година касније.

"Дошао би до мене и рекао: 'Дајем ти пет минута, знаш где треба да идеш', а затим је дошао и напаствовао ме, први пут када сам имала седам и по година. Сада говорим и излазим у јавност, јер ме више није срамота", гласе нека од сведочења која откривају живот под теретом преживљеног насиља, као и размере тишине и заташкавања.

Глумица Милена Радуловић истиче да не постоји узраст који штити дете од сексуалног злостављања, као и да се такви злочини могу догодити у сваком друштвеном слоју и било којој земљи.

"Злостављање је присутно у свакој пори друштва. Морамо да разговарамо о томе, да верујемо једни другима, будемо нежнији када се о томе говори и када се неко повери. Идеално би било да институције брже реагују, да се унапреде и више науче – да не бисмо доживљавали разговоре попут оног који сам имала с адвокатом одбране", наводи Радуловићева.

Подсећа да се ни после четири године не назире судски епилог у случају сексуалног злостављања у школи глуме.

"Неко ће рећи да је то уобичајен ритам, да су судови пребукирани, али сам сигурна да ништа не мора да траје дуже од четири године", наглашава глумица.

Жртве које (не) ћуте

Многи који су у детињству доживели сексуално злостављање никада нису добили подршку. Уништено детињство не представља чврст темељ за добар живот, а неки су излаз пронашли у – самоубиству.

"Жртва која је преживела сексуално насиље често не може да говори о томе дуги низ година. Друштво мора да пружи пуну подршку. Апелујем на тако напредну земљу као што је Србија – да се окрене људима који су толико патили", каже швајцарски филантроп Гвидо Флури, покретач изложбе SHAME - European Stories, која је отворена и у Београду.

Тања Мацура, министарка без портфеља задужена за родну равноправност и спречавање насиља над женама, истиче да не постоји регион или тачка на планети која је изолована од оваквог искуства.

"Посебно након усвајања Резолуције 2533 на нивоу Савета Европе, чија је и Србија чланица, веома је важно да говоримо о овим темама и учинимо све што можемо како бисмо се бавили превенцијом и спречили да се овакве ситуације понове", наглашава Мацура.

Готово половина преживелих који су проговорили имала је између три и девет година када су били жртве. Насилници су били углавном људи од поверења.

понедељак, 12. мај 2025.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом