Васпитне мере у школама – где престаје несташлук, а почиње озбиљан проблем

У једној клупи седи ђак који виче, на другој страни клупе онај који ћути. Између њих је наставник, покушавајући да пронађе равнотежу. Васпитне мере све чешће се преиспитују. Како школе данас одговарају на изазове који нису само образовни, већ дубоко васпитни?

"Укор више делује на другу децу, него на ону која су починила нешто. Некако друга деца када виде да је неко кажњен за то понашање више воде рачуна о томе да они не дођу у ту ситуацију, а деца која су под казном мисле да је то неправедно за њих“, каже Бранка Тишма, психолoг у школи.

Процедура је да наставник или особа која је приметила да се нешто неуобичајено дешава са учеником пријављује разредном старешини, тада они обавешавају родитеље и по потреби укључује се психолог или педагог. Дете добија јавну или уписану опомену или укор разредног старешине.

Уколико ученик понавља инциденте кроз дужи временски период, тада се покреће тим за борбу против насиља.

Васпитне мере некада и сада

Некада су васпитне мере биле строг поглед наставника или разговор са наставником. Данас се оне често претварају у извештаје, психолошке анализе и састанке.

"Родитељи теже доживљавају те процедуре које се дешавају и гледају како да заштите своје дете од последица. И то онда прави једну велику проблемску ситуацију, јер ако је дете спремно да уради нешто, треба да буде спремно и на последице. Последице нису трајне“, каже психолог Бранка Тишма.

У свакој генерацији постоји онај један ученик који упада у проблеме и добија укоре, али често иза лоших оцена из владања стоји дубља прича.

Свака школа или вртић има тим који брине о безбедности деце ако се посумња на насиље, тај тим процењује ситуацију и прави план заштите. Они не кажњавају, већ сарађују са директором и другим институцијама нпр. полицијом или социјалном службом како би дете било заштићено.

"Родитељи су увек најважнији сарадници нас који радимо у школи и они који најбоље могу да помогну у ситуацији када се јави неко проблематично понашање у школи“, каже психотерапеут Јелена Кењић.

Узрок понашања

Стручњаци све чешће наглашавају да васпитне мере треба да буду усмерене на узрок понашања, а не на саму последицу. Уместо да се дете казни за оно што је урадило, важно је открити зашто се тако понашало које потребе су остале незадовољене и шта стоји иза тог поступка.

"Проблематично понашање увек изазве неко осећање лоше, негативнo, нека нелагода које дете осећа у вези са неким сопственим положајем неким својим доживљајима, својим местом у друштву, својим напредовањем у школи, својим контактом са другим вршњацима“, каже психотерапеут.

И док се траже решења и најбоље васпитне мере, једно је сигурно дете које прави проблем није дете које треба да остане само.