Читај ми!

Надокнада школске године – како ће изгледати настава, оцењивање и завршни испити

Тешко је утврдити колико је основних и средњих школа у Србији прекинуло штрајк и вратило се на наставу. Надлежно министарство тврди да се настава обавља у 97 одсто школа, укључујући извођење часова од 45 минута и режима рада од пола сата, као и школе у којима ради део наставника. Бранислав Ранђеловић из Завода за вредновање квалитета знања и образовања каже да ученици, када се врате у клупе, не смеју бити преоптерећени, а да би оцењивање могло да буде формативно. Директор ОШ "Веселин Маслеша" Милан Стошић истиче да је суштина образовно-васпитних циљева битнија од начина на који ће се они спроводити.

Милан Стошић, директор Основне школе "Веселин Маслеша" у Београду подсећа да су генерације ученика које сада завршавају основну или средњу школу већ биле у изузетно нестабилним околностима, од пандемије коронавируса до трагичних догађаја из маја 2023. године.

"Ова генерација је пре четири године била у корони. Тада су заустављени у редовном вршењу својих дужности и наставници, и родитељи, и деца. Од тада се непрестано налазимо у неком кризном периоду", каже Стошић.

Наглашава да се рад школа заснива на дугорочним стратешким документима као што су разноврсни и годишњи планови. Према томе ће, како наводи, свака школа морати да покаже колико је одступила од својих планова због текућих околности.

"Свака школа ће, у сарадњи са министарством, саветницима и заводом, морати да каже колико је одступила од годишњег плана рада", објашњава Стошић.

Предности и мане осмог часа

Када је реч о увођењу осмог часа као могућег решења за надокнаду пропуштеног градива, Стошић упозорава на опасност од "претераног формализма".

"Суштина су образовно-васпитни циљеви деце. Не можемо се бавити децом само формом – можемо са платама и сатницама – али не и са њима. Свака школа ће морати да пронађе начин да не преоптерети ученике", поручује директор ОШ "Веселин Маслеша".

Бранислав Ранђеловић из Завода за вредновање квалитета знања и образовања сагласан је да је додатни час "осетљиво питање". Сматра да је тренутна ситуација у складу са блокадам институција и протестима можда и прилика да се преиспита начин на који се организује настава.

"Данас деца имају јако кратку пажњу. Тешко је да ће са толиким бројем часова квалитетно учити. Можда је ово и тренутак да размислимо о смањењу дневног оптерећења у смислу наставе. У моје време је пажња попуштала већ током петог или шестог часа", каже Ранђеловић.

Истиче и да ће осми час бити својеврсни тест за наставнике – да провере колико су деца у стању да прате наставу и да се кроз праксу утврди шта је могуће, а шта није.

"Биће то прави начин да видимо шта деца заиста могу, а шта не", наглашава саговорник.

Повратак у школске клупе – има ли крајњег рока

Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија истиче да се још увек не зна како ће се ситуација са повратком у школске клупе развијати, али да су просветни радници дубоко забринути.

"Можда у јавности постоји утисак да ми не бринемо, али ми само о томе све време бринемо – како ће ученици бити оцењени и како ће завршити школску годину", каже Димитријевићева.

Наводи да много тога зависи од трајања протеста, ученика, посебно матураната, који су у великом броју у блокади наставе.

"Не зависи све само од наставника. У зависности од тога када се протести заврше, зависиће и начин на који ћемо закључити оцене и успех ученика", објашњава саговорница.

Борко Петровић, наставник у ОШ "Стеван Јаковљевић" из Параћина, наводи да се не може очекивати исти квалитет знања као у редовним околностима.

"То знање неће бити ни приближно оном које би било у нормалним условима. Последњих година се све више учи за оцену, а не за стварно знање", примећује Петровић.

Напомиње да ће наставници морати да прилагоде критеријуме и да у обзир узму све околности.

"Знамо ту децу, њихове могућности и капацитете. Ако не могу тренутно да покажу своје знање, мораћемо да им изађемо у сусрет, али то значи и спуштање критеријума", указује наставник из Параћина.

Оцењивање, радне навике, форма и суштина

Ранђеловић указује на потребу за већим коришћењем формативног оцењивања.

"Наставници најбоље познају своје ђаке. Мораће да буду флексибилни и да нађу компромис између прописаног и реалног", сматра саговорник РТС-а.

Посебно подвлачи значај фокуса на стварно знање, а не само на оцене.

"Добро је што је колега подсетио да треба да се осврнемо на знање деце, а не само на њихове оцене", закључује Ранђеловић.

Стошић истиче да су просветни радници одговорни људи и да им треба омогућити механизме да школску годину приведу крају на најбољи могући начин.

"Не можемо ово завршити ако сви актери – деца, родитељи, наставници, министарство – не разумеју ситуацију и не усагласе своје ставове", тврди директор ОШ "Веселин Маслеша".

На питање шта саветује наставницима и родитељима, одговара да је најважније да се прво води рачуна о деци.

"Прво гледајмо психичко стање деце. Да их приволимо да се врате у школу, да их оцењујемо формативно, односно, да оцена буде афирмативна", поручује Стошић.

Завршни испити и ауторитет наставника

Јоца Стојков из ОШ "Иван Горан Ковачић" у Београду посебно истиче проблематику завршног испита.

"То је нешто што треба добро анализирати. Школе нису биле у истој ситуацији, а ученици би требало да имају исте услове", упозорава Стојков.

Решење, како наводи, мора да дође од надлежног министарства и да се заснива на реалној процени ситуације.

"Треба донети адекватна решења на основу анализа, а не шаблонски", сматра Стојков.

Стошић истиче да има деце која у школу нису долазила месецима.

"Немамо више времена за додатне садржаје. Приоритет треба да буде на предметима који улазе у завршни испит – српски, математика, физика, хемија, историја, географија, биологија", указује саговорник.

Упозорава да, иако је пролеће и дани су дужи, времена је све мање.

"Да ли ћемо све стићи и да ли ћемо све постићи у школи? Потрудићемо се, али морају да се потруде и деца, и родитељи", истиче Стошић.

Ранђеловић верује највећи изазов тек предстоји – враћање навика.

"Најтеже ће бити вратити радне навике и ауторитет наставника. То није важно само за ову годину, већ за целокупно образовање те деце", закључује саговорник из Завода за вредновање квалитета знања и образовања.

субота, 05. април 2025.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом