Тихи ехо бомбардовања – које су здравствене последице употребе осиромашеног уранијума

За 78 дана НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године погинуло је између 1.200 и 2.500 особа, међу којима је било 126 деце. Прецизних података о штетним последицима бомбардовања по здравље људи нема, иако многи указују на њихово постојање и тешко мерљиве последице. Медикални онколог Душан Ристић наводи да прве анализе указују на јединствен тренд повећаног броја оболелих од малигних болести у Србији, што се доводи у везу са контаминацијом осиромашеним уранијумом. Ристић истиче да је око 50.000 случајева за једну деценију јединствен феномен.

Бомбардовање НАТО снага на Савезну Републику Југославију почело је 24. марта 1999. године. За 78 дана бомбардовања погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, међу којима је било 126 деце. Нема прецизних података о штетним последицима бомбардовања по здравље људи, иако многи указују на њихово постојање и тешко мерљиве последице.

Медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије Душан Ристић каже да је око 10 тона избаченог осиромашеног уранијума на територију Србије и Црне Горе за последицу имало повећан број оболелих од малигних болести.

"Знамо да је 2001. било око 200.000 оболелих од малигних болести, а да их је 2011. било 250.000. То је тренд који није забележен нигде другде и директно се повезује са последицама бомбардовања", тврди Ристић.

Наводи да су код пацијената са Косова и Метохије забележене "бизарне форме класичних обољења".

"На КиМ је међу албанском популацијом такође велики број оболелих од малигних болести. Генерално, код пацијената се јављају агресивније или индуковане форме, а повезујемо их са ефектима зрачења или осиромашеног уранијума", сматра саговорник.

Тумори плућа, дојке и дебелог црева

Истиче да су тумори плућа најчешћа малигна обољења.

"То је зато што се осиромашени уранијум при контакту са чврстом материјом распршује и изазива велику контаминацију. По броју оболелих и умрлих од карцинома Србија је прва у Европи. Парадокс је да смо истовремено смањили број пушача, а да су ови бројеви оболелих и умрлих и даље високи. Годишње имамо 7.000 оболелих, а следе оболели од карцинома дојке и дебелог црева – око 4.000 годишње. И остали карциноми добијају на замаху", набраја медикални онколог.

Наглашава да је проблематично што у држави не постоји свеобухватна анализа, већ се проблем посматра парцијално.

"Трендови су јасни, потребно је да се документују и докажу. У настанку рака не игра само једна ствар, већ то замислите као неку врсту домина. Требало би више њих да падне да би се појавио рак. Под тим мислим на узроке рака као што су загађеност ваздуха, начин живота и исхране, недовољна брига о репродуктивном здрављу и неконтролисана употреба хормонских терапија", указује Ристић.

Дефинитивни ефекти у другој и трећој генерацији

Сматра да ће се последице употребе осиромашеног уранијума на територији Србије осетити у наредним генерацијама.

"Ово до сада су прве анализе. Дефинитивне ефекте очекујемо у другој или трећој генерацији", каже медикални онколог у разговору за Радио-телевизију Србије.

Међутим, као битан показатељ постојања последица, истиче случај три пацијента различитог узраста који су били на истом месту где је примећено присуство осиромашеног уранијума.

"То је било око Врања. Један пацијент је имао 18 година, други 55, а ту је био и војник који је чистио терен. Младић је играо фудбал на имању које је војник санирао", закључује Ристић.