Годишњица погрома на КиМ – етнички очишћено шест градова и девет села

Свега неколико година након НАТО бомбардовања и погрома 1999. године, уследио је нови погром Срба на КиМ. Повод за дводневно насиље Албанаца било је утапање тројице албанских дечака у Ибру, за шта су албански медији, преносећи запаљиве изјаве тамошњих политичара, окривили Србе.

Према албанској верзији догађаја, дечаци су се 16. марта утопили у реци, бежећи од људи из српског села Зупче који су на њих пустили псе. То је тврдио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, истичући да је реч о "нападу српских бандита".

Бес Албанаца није било у стању да заузда ни 19.000 припадника Кфора.

Од раног јутра 17. марта кренули су напади на Србе широм Kосова и Метохије: у Kосовској Митровици, Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици... Осим бројних српских домова, рушене су и паљене српске цркве и манастири.

Приликом насилних покушаја Албанаца из Јужне Митровице да пређу главни мост на Ибру и обрачунају се са Србима, настрадали су 36-годишња Јана Тучев, која је убијена на тераси свог дома и Боривоје Спасојевић стар 63 године, који је убијен код свог стана.

Истог дана у вечерњим сатима из Унмика су демантовали оптужбе да су албански дечаци страдали бежећи од Срба. Kако је речено, насиље на Kосову било је унапред планирано, а командант Јужног крила НАТО-а окарактерисао га је као етничко чишћење.

Повређене су 954 особе, међу којима 61 из редова Кфора и 65 Унмикових полицајаца. Око 150 Срба озбиљно је повређено у својим кућама. Запаљено још 90 ашкалијских кућа, као и две албанске.

Протерано је више од 4.000 Срба. Већина се, као и они протерани 1999. године, никада није вратила у своје домове. Етнички је очишћено шест градова и девет села.

Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено.

Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага.

Шездесетак сати "високог напона" на КиМ окончано је пошто је НАТО упутио појачања предвођена командантом јужног крила те Алијансе, адмиралом Грегоријем Џонсоном.

Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису најјасније расветљени.

Истовремено, покренута је серија политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као једно од објашњења за једнострано проглашење независности Косова.

Погром су тада осудили Савет безбедности УН-а и Европска унија. Још нема ни гласа о евентуалним новим детаљима истраге, а организатори нису откривени.

Догађаје из марта 2004. године на КиМ детаљно описује документарни филм РТС-а ауторке Слађане Зарић "Досије Косово – Погром”.

Петковић: Одлучни да заштитимо Србе на КиМ

"Данас се навршава двадесет и једна година од мартовског погрома над Србима и српским светињама у АП Косову и Метохији, а поред тога што тај трагични догађај, који је и први погром у Европи у 21. веку, изазива у сваком часном човеку емпатију и солидарност, у српском народу и држави Србији изазива одлучност и решеност да не дозволимо да се таква бестијалност над Србима икада више понови", рекао је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

Он је указао да режим у Приштини ни дан-данас није одустао од својих замисли, само је променио методе.

"Људска и политичка обесправљеност Срба, видљива је на сваком кораку у покрајини. Гашење српских институција, које Србима живот значе, имале су за циљ да српски народ остави без плата, пензија, социјалних давања, а дуге цеви уперене у наш народ требало да коначно релизују исељавања Срба и остваривање Куртијевог нескривеног циља, етнички чистог Косова и Метохије. Тај циљ Приштина није успела да оствари, нити ће икада", истакао је Петковић, наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Петковић наглашава да је несхватљиво је и необјашњиво да је велики део међународне заједнице, посебно оне државе које се издају за лучоноше демократије, остао равнодушан пред масовним злочином 17. марта 2004, баш као што и данас затварају очи над свакодневним терором који приштински режим спроводи над српским народом на КиМ.

"Највећи етнички мотивисани сукоби на Косову и Метохији од доласка међународних снага у покрајину, започели су 17. марта 2004. године, након што су припадници УНМИК полиције пронашли тела двојице албанских дечака у Ибру, у селу Чабар, надомак Зубиног Потока. Албанци су за њихово утапања лажно оптужили Србе и покренули су свој незапамћени, тродневни, злочиначки пир, као одмазду", подсетио је Петковић и додао да лажну тезу о спонтаном револту, који је изазван утапањем албанских дечака, пласирали су управо они који су насиље инспирисали и организовали, између осталог и да би избегли кривичну одговорност и сакрили се иза наводног "дешавања народа".

Међутим, како је навео, не постоји ни најмања сумња да су погром дуго и вешто планирале и организовале албанске политичке, криминалне и парабезбедносне структуре, с циљем да се преостали Срби етнички очисте са простора АП Косова и Метохије, и та намера је у многим деловима наше јужне покрајине, нажалост, успешно спроведена у дело.

"О мартовском погрому не можемо говорити без осврта на историјски контекст, јер су српске тапије на Косову и Метохији вековима исписиване крвљу српског народа. Мартовски погром 2004. године требало је да буде последња етапа реализације програма етничког чишћења Срба и апсолутна албанска доминација на Косову и Метохији", рекао је, између осталог Петковић.