Климатске промене отежавају производњу у пластеницима – доносе и нове болести и штеточине

У пластеницима Саболч Чикоша тренутно се налазе ротквице, салате и спанаћ, а на лето ће их заменити парадајз и паприка. Иако се производњом поврћа у затвореном простору његова породица бави деценијама, последњих година овај посао је све тежи, јер су лета све топлија.

"Због климатских промена мораћемо да мењамо типове пластеника, јер ће у постојећим бити јако тешко одржати производњу. Температура у затвореном простору је за 15-20 степени виша него на отвореном, тако да је обавезно сенчење пластеника. То подразумева велике трошкове. Такође, мораћемо да уведемо и аутоматско наводњавање да бисмо могли више пута да заливамо, односно да хладимо биљке", каже пољопривредник Саболч Чикош.

Са истим проблемима суочавају се и на газдинству Чабе Нађ. На 1.500 квадрата затвореног простора породица овог пољопривредника производи најпре расад, а потом и парадајз и паприку.

"Купујемо мреже за засењивање да бисмо и ми могли да радимо, али и да би биљка могла да издржи. Уколико би био само најлон, биљка не би могла да поднесе те температуре", каже Чаба Нађ, пољопривредник.

Високе температуре донеле су и нове штеточине и болести у Србију

Због екстремно високих температура, произвођачи који се баве пластеничком производњом имају све више проблема са болестима и штеточинама.

"Услед повећања просечне температуре, штеточине све раније нападају биљке, а појавиле су се и неке нове врсте које пре петнаестак година код нас нису ни постојале", истиче Саболч Чикош.

Пре десет година, кажу пољопривредници, било је и трипса и гриња, али у далеко мањем броју него сада.

"Зиме су благе, а те штеточине презимљавају у земљишту и чим температуре порасту, оне почињу да се размножавају и са њима се тешко излази на крај. Средства за заштиту биљака које користимо делују, али је проблем што се инсекти сада много брже размножавају. Тако смо, рецимо, пре десет година имали пет генерација неких инсеката, а сада их за једно лето буде и десет генерација", објашњава Чаба Нађ.

Све већи проблем је парадајзов мољац, пре свега, јер су јаја јако мала и тешко их је сузбити.

"Појављују се већ у јуну и до септембра буде много генерација ове штеточине. Она се и храни лишћем парадајза, а буши и плодове. Раније је наша производња трајала до првих озбиљнијих мразева, а сада већ у септембру доста пољопривредника завршава производњу, јер је немогуће сачувати биљке. Већ крајем августа морамо да одвојимо плодове који су оштећени. Буде оних које можемо да продамо, а све више је и оних који су толико оштећени да морамо да их бацимо. То је чист губитак", додаје.

Заштита биљака је велики изазов јер плодови брже сазревају и често се користе без термичке обраде

Стручњаци потврђују да се производња у пластеницима последњих година суочава са све већим изазовима. Само током прошле године високе температуре имале су значајан утицај на стање и кондицију усева, појаву болести и штеточина, што је резултирало повећањем трошкова производње.

Уколико се овакав сценарио настави и у наредном периоду, произвођачи ће морати да спроведу мере које би спречиле загревање пластеника и смањиле време између наводњавања. Такође, биће потребан и другачији унос хранива због брзог проласка биљака кроз фазе развоја, као и другачија заштита од болести и штеточина.

"Предузимање и примена одређених средстава за заштиту биља морају претходити прегледи са тачном детекцијом узрочника, мора се познавати циклус развоја штеточина, биологија патогена, критични број инсеката који угрожавају биљку, епидемијски праг болести. Код избора пестицида мора се водити рачуна о кратком периоду сазревања плодова и конзумацији често без термичке обраде. Због тога препоручујемо интегралну заштиту са употребом пестицида са кратком каренцом или биолошких препарата уз постављање инсекатских мрежа или клопки за изловљавање инсеката”, каже Снежана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе РЦ Зрењанин.

Производњу парадајза у пластеницима током 2024. године угрожавале су и кукурузна совица, пламењача и црна пегавост, а проблема је било и у производњи краставца.

"У последње време производњу краставца прати интензивна појава биљних ваши, које у почетним фазама раста могу утицати на пораст биљака, а које преносе и деструктивне вирусе. Како је ово биљка са изузетно атрактивним цветом, производња је често под притиском трипса, који оштећује плодове и успорава напредак биљке. Такође, као и у производњи парадајза, постојање врло повољних услова у пластенику, уз развој лисне масе краставца и смањење проветрености, доприноси учесталој појави симптома болести пламењаче и пепелнице", објашњава.

Стручњаци поручују да избор препарата за заштиту треба прилагодити фази развоја биљака уз поштовање времена деловања. Поједине мере потребно је примењивати превентивно или најкасније по појави првих симптома.

Веома је битно да се прате савети Прогнозно-извештајне службе Србије која континуирано прати стање свих усева у земљи и о свим појавама и променама информише пољопривреднике.