Четвртком у 9: Четврти студентски захтев у пракси – већи буџети за факултете и ниже школарине

Усвојене су Измене и допуне Закона о високом образовању. Буџет за високо образовање се повећава за 20 одсто, а школарине смањују за 50. Тиме је, наводи се, испуњен четврти захтев студената у блокади, који четири месеца блокирају зграде факултета и ректората.

Деканка Факултета политичких наука у Београду Маја Ковачевић истиче да се, према њеном мишљењу, четврти студентски захтев овим изменама испунио, али да треба имати у виду да су то студентски захтеви и да би студенти требало да дају коначно мишљење.

"Професори и декани нису ту да проверавају испуњеност студентских захтева, нити смо у име студената преговарали, али можемо да дамо стручно мишљење. Универзитет је само изнео сопствени предлог на који начин би то могло да се испуни у пракси и разговарао са државним институцијама о томе", рекла је Ковачевићева.

Подвукла је да је Београдски универзитет предложио модел за испуњење четвртог захтева студената, а да су остали универзитети то подржали, док су разговори са ресорним министарством протекли позитивно.

Да ли студирање у Србији може да буде бесплатно

Народна посланица из опозиционог Народног покрета Србије Ана Јаковљевић каже да је у Народној скупштини претходних дана требало да се расправља само о Изменама и допунама Закона о високом образовању, као и о констатовању оставке премијера Милоша Вучевића.

"Велики део је уважен овим изменама, али сматрам да би додатно требало унапредити поље о броју представника државе у саветима факултета, те да се тај број смањи на стање какво је било пре 2018. године, када је држава повећала број својих представника на факултетима. Сада се тај број смањио за једног представника, а ми тражимо да се врати на стање од пре 2018. године", напомиње Јаковљевићева.

Како наглашава, други амандман се односио на умањење школарине за 50 одсто ове године, затим 75 процената следеће, 2026. године, а све како би се дошло до тога да студирање у Србији буде бесплатно, по узору на Аустрију или Италију.

О четвртом студентском захтеву

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић тврди да захтеви о којима се прича нису нови и да већ дуго година траје битка универзитета и министарства, али да је оно што је тражено раније било мање него што је захтевано сада.

"Оно што је писало у четвртом захтеву је испуњено, па чак и значајно надмашено. Интересантно ми је да је овај четврти студентски захтев, барем ми се тако чини, био покушај да се успостави веза између универзитета и студената, јер су други захтеви били ван онога што је универзитетска проблематика", наводи Вулетић.

Чини му се, како указује, да је до одређене врсте сарадње професора и студената приликом истицања захтева ипак било, те да не верује да су студенти у толикој мери били упознати са пређашњим односима универзитета и државе.

Какве ће бити нове просечне плате на факултетима

Помоћник министарке просвете за високо образовање Александар Јовић сматра да је на већ договорених 12 милијарди динара за факултете (20 одсто више средстава за факултете у буџету Србије у односу на претходну годину) договорено и додатних 5,7 милијарди који ће служити за материјалне трошкове факултета.

"У све то улазе такозвани стални трошкови грејања, комуналија и електричне енергије. До сада је држава покривала око 15 до 20 одсто, а сада ће покривати све. Ово је историјско повећање од 29 или 30 одсто више за факултете, што у једној години никада није учињено", каже Јовић.

Према усвојеним Изменама и допунама Закона о високом образовању, просечна и основна плата редовног професора у априлу ће бити око 167.000 динара, што је повећање од око 16 одсто, а идеја је била да се плате професора приближе просеку дохотка научних саветника у институтима.

"Плата доцента је око 147.000 динара, научног сарадника више од 125.000, а асистента око 112.000. Све ово је више од оног што су тражили универзитети", закључује Јовић.

Како до структурних промена

Деканка ФПН-а Маја Ковачевић наводи да је чињеница да је сада договорено директно покривање материјалних трошкова јако важно за факултете, јер су до сада факултети морали да се снађу за 85 одсто финансирања рачуна.

"Постоје факултети који имају значајне приходе, али на нашем Факултету политичких наука се то плаћа од школарина студената. Дакле, то није значајан сегмент нашег финансирања. Такође, ово доприноси усавршавању младих сарадника и све ово омогућава стабилније финансије", указује Ковачевићева.

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић наводи да је структурни проблем државе у томе што је дошло до опадања укупног друштвеног положаја запослених у просвети.

"Просвета је као делатност нешто што је у релативном опадању, када посматрате друге друштвене слојеве, она је на дну и деградирана је. Због тога, верујем да ће то незадовољство у свим нивоима образовања наставити да тиња", примећује Вулетић.

Народна посланица Ана Јаковљевић каже да је важно подсетити да је Србију Европска асоцијација за унапређење квалитета избацила из свог чланства, зато што је систем за акредетацију неусклађен са европским смерницама.

"Предстоји нам озбиљна реформа, а технолошка револуција је донела и многе промене. Ми на то нисмо одреаговали како треба. Образовање мора да одговори на потребе деце у основним и средњим школама, па и на факултетима. Ове измене се односе на побољшање материјалног статуса запослених, али не доноси структурне промене", закључује Јаковљевићева.

 Целу емисију Четвртком у 9 можете да погледате у видео запису на почетку текста...