Ванредно заседање Скупштине о предлогу за гласање о неповерењу Влади заказано за 27. јул

Како се наводи у саопштењу, девето ванредно заседање у актуелном сазиву председница парламента Ана Брнабић сазвала је на захтев 109 народних посланика.

Додаје се да је за ову седницу утврђен дневни ред са само једном тачком -  Предлог за гласање о неповерењу Влади, који су 13. фебруара поднела 62 посланика опозиције.

Брнабић: Владајућа коалиција још једном показала демократски капацитет

На конференцији за медије Брнабићева је рекла да је ванредна седница парламента, на чијем дневном реду ће једина тачка бити предлог за гласање о неповерењу Влади, сазвана захваљујући потписима посланика посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане", чиме је, како је оценила, владајућа коалиција још једном показала демократски капацитет.

"Данас у подне сам пустила сазив за Девето ванредно заседање Народне скупштине, за понедељак 27. јул, са почетком у 10:00. Једина тачка дневног реда је Предлог за гласање о неповерењу Влади, који су поднела 62 народна посланика још 13. фебруара. С обзиром на то да је ово ванредно заседање, сазив смо пустили захваљујући потписима, односно подршци, народних посланика посланичке групе 'Александар Вучић - Србија не сме да стане', зато што је за сазив ванредног заседања било потребно најмање 84 потписа народних посланика",  рекла је Брнабићева.

Без кворума у два наврата

Народна скупштина је у априлу у два наврата покушала да одржи седницу на којој ће се расправљати о поверењу Владе на захтев 62 народна посланика, али седница није одржана због недостатка кворума.

Предлог су поднели посланици Народног покрета Србије - Новог лица Србије, Странке слободе и правде, Србија центра, Ми снага народа - проф. др Бранимир Несторовић, Еколошког устанка, Зелено-левог фронта, Покрета слободних грађана, ПОКС-а и самостални посланик Милољуб Албијанић.

Разлог због кога траже гласање о неповерењу влади, како се наводи у образложењу, је постојање основане сумња у, како тврде, умешаност појединих чланова владе у случај Генералштаб, као и то што председник Владе тим поводом није предузео ниједан акт.

Шта предвиђа Устав

У Уставу, члану 130, наводи се да гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе може затражити најмање 60 народних посланика.

Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу, а да би био усвојен, за њега треба да гласа више од половине свих народних посланика.

Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове владе.

Уколико Скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.

Ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана.