Деца пронађена у Брчком на сигурном, али са траумама – нека питања још увек без одговора

Појавиле су се и особе које тврде да су родитељи или сродници и да су тамо оставили децу на чување. После саслушања, пуштени су на слободу.

“Када се човек разболео нисам их могла чувати, оставила сам их на 15 дана и они су узели моју децу. Триста евра сам дала за петнаестак дана”, каже Хаснија Хасановић.

"Тужилаштво нема поуздане податке и доказе да су деца која су смештена заиста њихова деца. То ћемо у даљем току поступка утврђивати", каже Радмило Ивановић, в.д. главног тужиоца Дистрикта Брчко.

Деца су сада безбедна, али проблем њиховог трајног збрињавања тек предстоји.

"У БиХ још није пронађено системско решење за решавање питања финансирања склоништа којима руководе владине организације, тако да наше највеће склониште у региону капацитета 80 места, где су се сва ова деца пронађена у Брчком могла сместити, је морало бити затворено“, каже Амела Ефендић из Међународног форума солидарности EMMAUS.

Међу заточеним малишанима нема деце из Србије, потврђено је у амбасади у Сарајеву. Овакви случајеви у Србији нису забележени, што не значи да жртава трговине људима нема. Само током прошле године из ланца трговине људима извучена је 71 особа - половина су била деца.

"Оно што је било пример добре праксе је да смо неке од тих акција заједно планирали са полицијом, тужилаштвом, са другим установама социјалне заштите и да смо припремили унапред капацитете за њихов смештај. А то свакако јесте проблем и код нас. Ми имамо прихватилиште за жртве трговине људима, које прима особе од 16 година и више”, рекао је Мирослав Јовановић, руководилац Службе за координацију заштите жртава трговине људима.

Шта се дешавало у кући у Брчком, како су деца завршила у рукама трговаца људима и шта су намерили с њима, не зна се, али стручњаци кажу да су деца трауматизована.

"Самим тиме што схватате да је дете застрашено довољно да неће да каже како се зове,  говори о томе да га је неко инструирао. Нажалост, облици експлоатације којима та деца могу да буду изложена буквално немају границе”, каже Јасмина Крунић из невладине организације Астра.

Невладине организације у БиХ указују на недопустиве пропусте. Оно што никако није смело да се дозволи је снимање деце и објављивање снимака у медијима.