Акција помоћи за четири породице са Косова и Метохије

Породица Димић из Могиле код Косовске Витине живи од пољопривреде. Домаћин Бобан и домаћица Наташа изнајмљују земљу коју обрађују, док у свом дворишту саде чак четири пластеника за продају расада и поврћа.

Живе у скромној кући коју постепено граде и уређују за ћерке Валентину (10) и Благицу (6). Деца им често помажу у пословима на њиви и у башти. Све што Димићи зараде углавном реинвестирају у нове засаде. Тако тешким, али поштеним радом одржавају домаћинство и подижу породицу са својих десет прстију. До сада нису добили никакву помоћ у виду пољопривредне механизације која би им много значила и олакшала посао.

Димићима би помогло добијање глодалице, радног стола и дечје собе за девојчице, како би имале где и на чему да уче.

Породица Радовић из Шилова, недалеко од Гњилана, живи од једне плате, без земље коју би могли да обрађују. Дејан Радовић је осамдесетих година у овом селу купио кућу за коју је, како каже, могао да се пресели у Београд. Ипак, срце га је вукло у Шилово, где су му рођена супруга Јелена и њихова деца.

Кућа у којој живе је у лошем стању, оштећена је у земљотресу пре 15 година, након чега су добили нову. Али ни стара ни нова кућа не пружају нормалне услове за живот и треба их прилагодити потребама. Штета на старој кући је толика да би плафон сваког тренутка могао да се сруши. Због тога би било неопходно проширити нову кућу, која је нефункционална, и преуредити је за породични живот.

Њима је потребна доградња једне просторије како би Катарина и Марија имале своју собу.

Породица Љубише Стевића из Пасјана код Гњилана је велика и вредна. Три генерације живе у малој кући, изграђеној у оквиру програма помоћи жртвама земљотреса. Домаћин Љубиша и његова супруга Снежана успели су да уз само једну плату и кредит саграде нову зграду у дворишту, која је требало да постане кућа за њиховог сина.

Нажалост, млади су незапослени, а имају троје деце. Љубишин син одлази на сезонски посао далеко од куће, али жели да му породица живи и остане на Косову и Метохији. Зато све што заради иде у изградњу куће. Седмочлана породица Стевић за сада живи у дому са две мале собе, деца спавају код баке и деке и чекају своје нове собе.

Стевићима је потребно да направе купатило, уграде изолацију и надстрешницу куће, јер желе да остану у Пасјану да и даље живе.

Породица Зорана Антића из Понеша има тешку животну причу. Хуманитарна организација “Косовско Поморавље” већ годину дана покушава да им помогне да остваре своја права на помоћ као угроженој породици, али безуспешно.

Зато смо у оквиру хуманитарне акције „Мало које много значи“ одлучили да им бар мало олакшамо велике муке у животу. Зоран Антић из Понеша живи са сином Иваном, обојица су неспособни за рад, примају само социјалну помоћ и Зоранов минималац од 20.000 динара.

Имали су две велике породичне трагедије: пре неколико година, Зоранов старији син је преминуо услед кратке и тешке болести а пре два месеца и непокретна супруга. Кућа им се због дотрајалости срушила, уселили су се у помоћну зграду од бетонских блокова. Немају изолацију, немају добру столарију, а купатило је у ужасном стању. Зорану и Ивану треба средити просторије у којима живе, како би је учинили пристојном за живот.

Из Хуманитарне организације “Косовско Поморавље” апелују за помоћ од 1.000 динара за кампању “Мало значи много!