Отац Стеван: Сви у цркви разговарамо о студентским блокадама

У истом периоду, поред протеста, обележен је и Божић, а забележени су и инциденти попут упада у Матицу српску уочи Дана Светог Саве, и писмо Српске православне цркве објављено на Савиндан, о којем се и данас расправља. Патријарх Порфирије посетио је Соњу, девојку која је повређена на протестима у Рузвелтовој улици, а огласио се и поводом пребијања студенткиње у Новом Саду.

Јереј Стеван Јовановић из Одбора за верску наставу Српске православне цркве истиче да су студенти у блокади значајна тема за Српску православну цркву сваког дана.

"Став СПЦ је јасан, одређен је јеванђељем, и постоје разлике у нијансама, а не у суштини. Петиције за студенте не постоје у СПЦ, јер то просто није у природи цркве, колико год да су важне за друштво и грађане, оне нису од пресудне важности за живот цркве. Студенти нису били тема број један у СПЦ, али је јако важна тема сваког дана у цркви", каже Јовановић.

Наводи да је испред свега, и у овом случају, јеванђеље Христово.

Спорно писмо службеника СПЦ

Поводом писма које је на сајту Српске православне цркве објавио њен службеник Душан Стокановић, јереј Јовановић наглашава да је он шеф Информативне службе СПЦ и да на то има право.

"Одговоран је за оно што се објављује на сајту. Дакле, то није било који службеник. То треба да знамо. Као што уредник телевизије Нова или уредници РТС-а могу да објаве свој став на порталу, тако може и Стокановић. На то има право, са тим што одговара патријарху ако нешто није у реду. Патријарх не може у сваком тренутку да зна шта се објављује на сајту", указује Јовановић.

Објашњава да, када је реч о самом ставу Стокановића, он у себи има један "не баш најсрећнији тон", с обзиром на то каква је тренутна ситуација у друштву.

"Био је помало ироничан и наслов је био подужи. Због ситуације у којој смо сви, а то је повишена емотивна осетљивост, а и због брзине и количине вести, ми, нажалост, хватамо само сигнале. Тај је став господина Стокановића још увек на сајту Српске православне цркве и он, по мом дубоком уверењу, ни у чему није споран", сматра јереј.

Напомиње да се Стокановић осврнуо на то да "студенти треба да обрате пажњу на то шта ће бити дан после".

"Једноставно, окупили смо се око консензуса који је веома широк, зато што знамо шта нећемо. Али, оног тренутка када се будемо питали како хоћемо да уредимо наше друштво, ту постоје озбиљне дисонанце. У истом дану имамо предивно и божанствено окупљање младих на Аутокоманди, певање химни о Светом Сави, ломљење колача, а са друге стране представу у којој се промовише аутошовинистички став и исмевају они који се крсте крсним знаком, те се повраћа на српску заставу. У реду је када знамо шта нећемо, али сутра, када се будемо питали шта хоћемо, треба да размислимо", напомиње Јовановић.

Пошто је студенте посебно заболео термин "паралелних универзума", јереј Јовановић каже да је према његовом мишљењу ту недостајала реч "међусобно".

"Дакле, имамо студенте који међусобно желе различите ствари. Када их питамо шта желе и како виде Србију у будућности – то су заиста различите ствари. Неке су удаљене толико да готово да немају додирних тачака. Имамо неколико примера у историји наше цркве где смо имали донекле сличне ситуације. На пример, 27. марта 1941. године, студенти су дошли испред патријарха, који је поздравио студенте и прихватио њихову паролу: 'Боље рат него пакт, боље гроб него роб'. Студенти су били  одушевљени, а професор Гојко Слепчевић каже патријарху да су то све комунисти. Патријарх му на то одговара како то није важно. Дакле, није довољно да знамо шта нећемо. Историја нас учи да морамо да размислимо и о ономе шта хоћемо", истиче саговорник из Српске православне цркве.

На питање зашто се црква, ипак, оградила од става свог службеника, Јовановић сматра да је то урађено због медијског спина који је настао.

"Не верујем да је било злонамерно, али је било погрешно фокусирано на сигнале из ироничног наслова. Спин је био такав да је Стокановић рекао како студенти живе у паралелним универзумима у односу на нас. А то заиста није садржај текста", сумира Јовановић.

Улога патријарха у студентским протестима – случајеви Павла и Порфирија

Јовановић потврђује да је патријарх Порфирије у реченици "да је тренутак да свако од нас учини колико до њега стоји како би се мржња и сукоби одмах зауставили, а да највећу одговорност имају они који имају највећу моћ" мислио на председник Србије Александра Вучића.

"Апсолутно, то је потпуно јасно. Да ли је његова моћ уставна или није, правници кажу да није. То је сад већ ствар полемике. Али, одговорност не треба да понесе само он. Ту су и институције које такође имају моћ коју треба да врате у своје руке. Дакле, то је потпуно јасна ствар", каже саговорник.

Поводом поређења у јавности рекација патријарха Павла и Порфирија на студентске протесте, а посебно на реченицу патријарха Павла студентима током демонстрација 1997: 'Дошао сам да будем ту са вама да се не догоди нешто неупутно', Јовановић сматра да је Порфирије недвосмислено подржао захтеве студената.

"Када је реч о поређењима, то да је Павле подржао студенте, а Порфирије није, апсолутно и просто није тачно. Да погледамо чињенице – патријарх Павле је још 1991. подржао студенте, на исти начин на који је црква то урадила данас. Тада је Павле похвалио њихову правдољубивост и истинољубивост. Међутим, када је на митингу 1991. позвао на мир, био је извиждан и испраћен, и на крају је морао да оде. Тај снимак постоји и доступан је свима“, уверава Јовановић.

Објашњава да је 1997. СПЦ добила информацију да је могуће да ће се пуцати на студенте, па је патријарх Павле рекао да је дошао ту да буде са студентима, а да се друга ствар догодила у Коларчевој улици.

"Да је патријарх Павле стварно хтео да подржи студентске протесте, како неки данас лажно тврде, имао је 30 дана за то. Демонстрације су трајале више од месец дана. Једном приликом, после седмодневне блокаде, студенти су изашли у Коларчеву, где је са једне стране била полиција, и кордони, а са друге студенти. Тензије су расле, а нико није хтео да се повуче. У том тренутку је за све било добро да се догоди нешто треће", напомиње Јовановић.

На питање да ли тврди да патријарх Павле, заправо, није подржао студенте, одговорио је потврдно.

"Апсолутно их није подржао. У том тренутку се десило нешто треће. Павле је радио исто оно што је радио и 1991. Дошао је у једну ситуацију која је била алармантна и која је претила да се заврши крвопролићем и разрешио ју је својим присуством, дакле, кроз дистракцију. Десило се нешто што је изнад подела, а то су литија и молитва", наводи саговорник.

Коме се обраћа патријарх Порфирије

Јереј Јовановић истиче да су потпуно легитимна очекивања грађана да патријарх Порфирије изађе и подржи једну страну, али да су та очекивања лична.

"А ми треба да сагледамо шта заправо јеванђеље очекује од цркве, то је да борба за правду и црквене људе треба да крене изнутра. Када се изнутра изборимо за праведне мисли, и осећаје, онда то из нас исијава и на свет око нас. То је контрибуција коју црква даје праведном друштву", сумира саговорник.

Закључује да се патријарх Порфирије, као и сваки пут до сада, обраћа друштву у целини и целом српском народу.

"Има ту различитих људи који другачије мисле. Имамо блокаде, протесте, захтеве – лично имам различите ставове према те три ствари. Као свештеник и грађанин сам против блокада. Као свештеник сам уздржан у погледу протеста, као грађанин сам за. Што се тиче захтева, за то сам апсолутно, и као свештеник и као грађанин. То је мој лични став, а не Цркве", закључује јереј Стеван Јовановић у разговору за Око магазин.