Око: Студентске блокаде – велики друштвени покрет и могућа решења на Универзитету и у Скупштини

После седам дана оставка председника владе Милоша Вучевића је стигла у Народну скупштину, али још се не зна када ће бити одржана седница на којој ће оставка бити потврђена. Поједине опозиционе странке предложиле су и концепт прелазне владе за излазак из кризе.

Студенти у блокади понаваљају да траже испуњавање четири захтева – објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на претходним протестима поводом трагедије у Новом Саду у којој је 15 особа погинуло, а двоје људи је теже повређено, подношење кривичних пријава против свих нападача на студенте, професоре и грађане и повећање буџета за факултете за 20 одсто.

Јовановић: Монолошка верзија дебате

Професор Факултета политичких наука у Београду Милан Јовановић сматра да догађаји који су уследили након саопштења Ректората Универзитета у Београду убрзавају процес решавања студентских захтева на више нивоа, међу којима је и формирање експертских комисија.

Како каже, формирањем комисија Универзитет преузима одговорност за процену да ли су ти захтеви испуњени или не.

"То јесте велика одговорност Универзитета. Али многи документи могу трајати два-три месеца. А онда добијамо још једну анкетну комисију која се концентрише на иста питања из другачијег аспекта", наводи Јовановић, наглашавајући да се тиме повећава притисак на институције, укључујући правосуђе и тужилаштво.

Јовановић напомиње да одбијање ректората да разговара са председником Србије додатно компликује ситуацију јер, иако сви заговарају дијалог, истовремено наглашавају с ким неће разговарати.

"Имамо монолошку верзију дебате. То мора да се одблокира. Можда је председник и пожурио са понудом за дијалог, али чињеница је да је својим управљањем суспендовао најјачу уставну функцију – да буде модератор у друштву у оваквим приликама", истиче професор са Факултета политичких наука.

Како сумира, у овом тренутку не постоји кредибилан саговорник – ни у влади, ни у парламенту, ни у председништву.

Војиновић: Студенти у блокади најзначајнији друштвени покрет у Србији у последње две деценије

Историчар и сарадник Балканолошког института САНУ Милош Војиновић није био изненађен одбијањем позива на разговор. Како каже, верује да би студенти у том случају поручили да не желе да неко преговара у њихово име, што би онемогућило постизање било каквог значајнијег резултата.

"Ово је вероватно најзначајнији друштвени покрет у Србији у последњих 20 година. Видимо прави генерацијски сукоб. Ова нова генерација студената има енергију која је продрмала и власт и опозицију – и ону која је наклоњена националним темама и ону која себе види као грађанску опозицију", истиче Војиновић.

Објашњавајући шта подразумева под "генерацијом", истиче да то нису само вршњаци, већ људи који су прошли кроз слична искуства, посебно недостатак привилегија.

Позива се на једно недавно истраживање које показује да најстарији грађани у великој мери подржавају власт, док је та подршка међу младима између 18 и 29 година изузетно ниска.

"Старије генерације су, због искуства из 90-их и транзиције после 2000. године, више наклоњене стабилности, миру и развоју. Млађа генерација, међутим, има веће амбиције и не задовољава се постојећим стањем", истиче Војиновић.

Прави историјску паралелу са 19. веком, када су млађе генерације одбијале да прихвате статус кво и тражиле даље реформе и промене.

Када је реч о утицају медија на професоре и ректорске колегијуме, Војиновић наглашава да одређене врсте извештавања могу да додатно заоштре ситуацију. 

"Такво подизање тензија никако не доприноси решавању кризе. Током једног експеримента, трудио сам се да неколико дана пратим вести искључиво кроз апликацију једног таблоида. Схватио сам да то ствара потпуно другачију слику стварности. Ако су јавном сервису упућене критике јер је реч о медију који финансирају грађани, то не значи да приватни медији могу потпуно игнорисати било каква правила и етику", наглашава Војиновић.

Истиче да напади у емисијама са високом гледаношћу додатно отежавају било какву могућност договора и покретања решења са тренутне "мртве тачке".

Решење у Скупштини

На питање да ли би седница Скупштине у којој би се расправљало о оставци премијера који је још увек у пуном капацитету донела нове тензије или релаксирала ситуацију, професор Јовановић истиче да је по природи увек оптимиста.

"Верујем да таква расправа може донети неку врсту напретка, али наше искуство са радом Скупштине није баш најбоље. Власт и опозиција су често у стању да се фокусирају на блокаде и опструкције. Међутим, можда би било корисно да расправа о оставци буде један сигнал да је време за промене. Иако сам свестан да неће бити радикалних промена, важно је да се разговара и да се чује глас незадовољства који долази од грађана, јер то може водити ка позитивним помацима", напомиње Јовановић.

Професор Јовановић истиче да систем иначе функционише на подршци и веровању. 

"То је субјективан осећај. Поверење у институције је у главама људи као грађана. Ми верујемо да се наше жеље, очекивања и захтеви – од стране оних које смо бирали и које плаћамо – спроводе. Ако приметимо да то они не раде, ми треба да их мењамо. И у овом друштву којем ми тежимо, у либералном концепту демократије, то се догађа зато што имате различите опције на изборима, а то је код нас упитно, због изборног система. Циљ студената није власт", каже Јовановић.

Наглашава да, када се говори о институцијама, оне су направљене да служе у систему који функционише.

"Политичке партије или синдикати треба да раде на артикулацији тих интереса. То наше партије не раде. Власт је систематски изморила опозицију честим изборима, радила је на дезорганизацији и свађању опозиције међусобно. Притом, није постојао дијалог у парламенту. И шта се деси када грађани то препознају – онда у таквом систему – незадовољство се излије на улице, као бујица", сматра професор са ФПН-а.

Војиновић истиче да су, у том смислу незадовољства, студентске блокаде једна пахуља снега која је временом постала све већа и већа грудва.

"Чини ми се да су и поједини потези власти утицали на то да тај протест постаје све већи. Имамо збир много мањих криза који се споје у једно велико изражавање незадовољства. Дакле, све је наравно почело с том трагедијом у Новом Саду. Накнадно се на то надовезала реакција власти", каже Војиновић.

Посебно су значајни, сматра историчар, упорност и заједништво студената. 

"То је мобилисало један значајан део јавности. Грађани у њима виде неку нову енергију и снагу. Кључни парадокс наше ситуације је следећи. Управо ово о чему смо говорили. Дакле, ми видимо веома велико незадовољство које није артикулисано у политичком смислу. И управо због тога то јесте криза", сматра Војиновић.

Успех студентских блокада и шта даље 

Историчар Милош Војиновић истиче да према студентима, баш због тога што су за кратак период прешли пут од клупе и књиге до политичких актера, не треба бити строг.

"Али на основу овога што смо видели, мислим да протест заправо после неког времена просто, у смислу подршке, опадне. Дође до неке врсте замора", сматра Војиновић. 

Професор Факултета политичких наука истиче да студенти не могу да буду претерано дуго у блокади.

"То је један активизам маса дифузног покрета који носи бунт младости и занос, што је потрошно. Млади носе овај протест, али генерацијски. Они подржавају просветаре, а просветари подржавају студенте. У просвети и за просвету је везано два милиона људи, кад узмете студенте, ђаке, предшколско образовање и запослене. Ту су читаве породице. То је један озбиљан конгломерат, половина нашег друштва. Систем је слао импулсе власти да нешто није у реду у образовном систему и да су људи незадовољни. Власт није реаговала адекватно да предупреди", каже Јовановић.

Када је реч о прелазној влади, професор Јовановић сматра да није сасвим сигуран да ли су студенти за такав предлог. 

"Опозиција мора да се определи, са друге стране. Опозиција је слаба да тако јак предлог упути власти, а власт је већ то одбила декларативно. Опозиција жели да искористи овај притисак на власт. Са друге стране, Српска напредна странка због снаге увек може да обори прелазну владу. Међутим, сада је направљена атмосфера да ако се разговара, то је издаја једне или друге стране. Ако бисмо правили ту владу, прво морамо да разговарамо и тражимо решење", рекао је Јовановић.

Целу емисију можете погледати у видео запису на почетку текста.