Рађа се све мање беба, друштво је све старије – какве су последице по економију

Први плач прошле године зачуо се више од 60.000 пута. Рекордна је била 1950. година, када је рођено готово 200.000 беба. Средином 80-их година први пут број новорођенчади пао је испод 100.000. Наредне деценије овај број је наставио да пада, до почетка 2000-их година, када је у Србији последњи пут дошло до раста броја беба.

"Ово сада није значајан пад с обзиром на чињеницу да је разлика у броју жена које учествују у репродуктивном периоду 2023. у односу на 2022. годину смањена за 17.000. Нама се основа много брже смањује него што је то пад броја живорођених. Старосна структура становништва је поремећена, све мање улази генерација која ће у једном периоду представљати потенцијал за рађање и рад", наводи Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Јелена Ћирић Николић са портала Бебац каже да смањење броја беба може имати дугорочне последице по економски систем.

"Последице су углавном по економски систем. Мањи број беба значи и мањи број радника, мањи број пореских обвезника, а самим тим већи број издржаваних, односно старијих лица", додаје Ћирић Николићева.

Зашто се млади одлучују на родитељство све касније

Људи све касније доносе одлуку да оснују породицу. Статистика показује да највише жена рађа између 30. и 34. године.

"Млади, у ствари, одлажу родитељство због несигурности – било да је у питању финансијска, политичка или стамбена несигурност. Немају место где би могли да заснивају породицу, то су неки од главних разлога. Други разлог јесте што желимо да осигурамо своју каријеру, да завршимо школу, да завршимо факултете, а након тога добијемо посао који би нам омогућио да издржавамо породицу", наводи Ћирић Николићева.

И Европа пред демографском кризом

Лоша демографска ситуација није присутна само у Србији. Са сличним проблемом суочавају се готово сва савремена друштва.

"Цела Европа се суочава са том чињеницом. Та Европа ипак покушава миграционом политиком делимично да ублажи те негативне трендове, али мало која земља у Европи има позитиван природни прираштај", указује Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Решења, кажу упућени, постоје кроз финансијски подстицај државе, који није пресудан, али је значајан, као и миграције.