НИН обележио 90 година постојања
"У богатој историји НИН-а, промене су саставни део овог хроничара времена. А промена као таква, пре свега у власништву НИН-а, носи оно што осећам свакога дана. Ту неописиву тежину одговорности, притисак очекивања и лепоту наизглед немогућег – да се уздигнемо изнад онога што можемо назвати "вишком историје", изнад вртлога наше ере и останемо своји, верни слободи мишљења и расуђивања, истински доброј књижевности. Неострашћени и објективни, самоодрживи, и модерни у складу са новим временом", рекла је Јелена Дракулић Петровић, генерална директорка и власница магазина НИН, на свечаној прослави поводом 90 година постојања магазина, која је одржана у атријуму Народног музеја у Београду.
Она је истакла да одговоре на сва питања увек можемо наћи у прошлим временима и изнова фантастичној чињеници да се историја понавља.
"Идеја да се у НИН-у нађе неспојиво, заправо и није нова. Овај значајан јубилеј је прилика да се осветли лик и дело жене која је заслужна за поновно покретање НИН-а након Другог светског рата. Митра Митровић је први послератни министар културе и образовања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Она је писац, аутор и оснивач Југословенског Драмског позоришта, жена која је ударила темеље у просвети и култури, партизанка из Пожеге, борац за женска права… и, све наведено је боље описује од чињенице - да је била прва жена Милована Ђиласа", навела је Дракулић Петровић.
Најављујући документарни прилог о Митри Митровић, жени која је покретањем НИН-а одлучила да живот проведе немирно, али у миру са својим идеалима, Дракулић Петровић је рекла:
"Парадоксално, али ригидни комунистички систем је као своју супротност изнедрио бројне интектуалне величине и слободну мисао, коју су они бранили кроз НИН као своје гласило. Митра је дала ветар у леђа за поновно покретање и без те безусловне политичке подршке, питање да ли би било НИН-а данас. Она је такође одлучила да писмо гласила буде ћирилица, што је у том времену сузбијања националних обележја, била више него револуцинарна идеја. Тако је ћирилични послератни НИН био један од примера децентрализације у штампи: ако је предратни на латиници био југословенски, овај из 1951. године се може сматрати српским. Митра је проницала како се из идеологије прелазило у догму против које се увек борила. Крајем педесетих година је политички страдала, али је још дуго писала, све до почетка 21. века", закључила је Дракулић Петровић.
Јубилеј најстаријег недељника на Балкану
Свечана прослава поводом 90 година недељника НИН одржана је у атријуму Народног музеја у Београду, у присуству бројних званица из јавног, културног и пословног живота Србије.
НИН је током девет деценија прошао кроз све турбуленције времена, а чињеница да их је преживео и надживео, сачувавши име и углед, говори да није био само хроничар тог времена, већ и његов тумач.
НИН је посматрао свет некад мењајући угао гледања, али трудећи се да увек остане на страни истине и увек, али увек – пратећи најважније, кључне догађаје.
Ако није на страницама НИН-а – као да се није десило. По насловној страни НИН-а могли сте разврстати битно од небитног. НИН је увек писао са ставом и готово никад није ћутао.
Деведесет година НИН-а јесте деведесет година историје. Али и мало шире од тога и мало дубље од тога.
Јер када листате странице НИН-а, од оних пожутелих до ових од најмодернијег папира, ви не пратите само хронологију скоро читавог једног века, већ и добијате одговоре на сва питања о њему: ко, шта, где, када и, што је најважније за један недељник – зашто и како.
Коментари