Преминула Горанка Матић

Рођена је у Марибору, 13. августа 1949. године. После детињства и ране младости проведене у Словенији и Македонији (Куманово), породица се сели у Београд (1961), где Горанка Матић завршава Десету гимназију.

На Филозофском факултету у Београду студирала је историју уметности. Горанка Матић је од оснивања Студентског културног центра, 1971. године, интегрални део историјско-уметничке заједнице Београда.

Била је ангажована као кустоскиња Галерије "Блок” у новобеоградском блоку 45.

Активну фотографску каријеру започела је 1978. године. Од јесени 1980. године била је ангажована као фото-репортерка уметничких догађаја, а потом и музичких догађаја Новог таласа.

Почетком деведесетих година, са променама у друштву, направила је заокрет, и као фотограф испратила бројне протесте. Тада је постала и уредница фотографије у "Времену“, првом приватном недељнику у Југославији.

Забележила је серију портрета уметника, интелектуалаца, политичара и бројних јавних личности.

Професорску каријеру на Факултету за медије и комуникације у Београду започела је почетком двехиљадитих.

Добитница је награде "Октобарски салон" 1989, "Освајање слободе" 2002. и "Политикине награде" за најбољу изложбу 2004. године, годишње награде УЛУПУДС-а 2005, награде УНС-а за животно дело, као и награде "Тања Петровић" 2021. године.

Објавила је књиге Дани бола и поноса (1995) и Десет година против: грађани Србије у борби за демократију и отворено друштво 1991‒2001, у сарадњи са Велимиром Ћургузом и Весном Павловић.

Била је уредница фотографије у недељнику "Време" (1990–2006), у дневном листу "Политика" (2006–2010) и на Радио-телевизији Србије (2011–2015).