Српкиње освајају свет науке – награђене најбоље младе научнице земље

Најбоље младе научнице у Србији у 2024. баве се природним наукама. Иако су у различитим областима, једно им је заједничко – изузетни научни резултати.

Милка Малешевић каже да тренутно ради на испитивању молекула, односно, ензима који би били ефикасни у спречавању биофилма на уринарним катетерима.

"Уколико покажемо да су наши ензими ефикасни, значајно бисмо допринели контроли инфективних болести", објашњава Малешевићева.

Сандра Вељковић напомиње да је задужена за испитивање компоненти које се користе у медицинским уређајима.

"С обзиром на то да уређаји трпе пооштрене услове рада, некад су изложени зрачењу", сматра Вељковићева.

Ана Худомал наглашава да је имала среће, јер има добро радно окружење.

"Мислим да је наш Институт за физику одлично место за бављење науком, и то по показује чињеница да су четири наше колегинице већ биле добитнице овог признања пре мене", каже Худомалова.

Програм "За жене у науци" постоји већ 26 година, а у Србији 14, и за то време је награђена 41 научница. Директорка "Лореала" за науку у "Адриа Балкан регион" Ана Попара Гојковић напомиње да си циљеви програми јасни и фокусирају се на прилику да се научницима пружи боље место у друштву.

"Борити се против препрека на које наилазе, инспирисати будуће генерације младих девојака да се баве науком. То су све циљеви", истиче Ана Попара Гојковић.

Ресорна министарка Јелена Беговић напомиње да су више од 50 одсто студената жене, укључујући и докторе наука.

"По овим бројевима смо вероватно једна од најбољих земаља у свету. То треба да чувамо и то треба да негујемо", сматра Беговићева.

Председник Комисије Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић истиче да свет никако не може без науке, а да наука никако не може без жена.

Следећи циклус почиње почетком 2025. године, а могу да конкуришу научнице до 35 година, које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.