Како образовање и рад у затворима могу спречити повратак осуђеника криминалу

Време проведено у затвору у великој мери одређује хоће ли неко поновити кривично дело, показују резултати трогодишњег испитивања Института за криминолошка и социолошка истраживања. Повратника је много, чак сваки други осуђеник је већ био на издржавању казне. Да би се статистика преокренула, кључ је у адекватном третману осуђених лица и њиховом оспособљавању да се укључе у живот на слободи.

Десет месеци након убиства 74-годишњег осуђеника у затвору Падинска скела, и даље се чека епилог судског поступка против осумњичених, а стручна јавност анализира потенцијалне пропусте.

Указују на то да се такви случајеви дешавају у затворима где не влада повољна социјална клима. Она подразумева и однос са чуварима и другим затвореницима, примену правила, могућност контакта са породицом.

"Једно од наших истраживања показује да је однос који се гради између осуђених лица и затворског стручног особља можда у највећој мери обликује њихово укупно затворско искуство, чак и више у поређењу са односом који граде са другим осуђеним лицима или са особама које су оставили ван затвора, попут породице и пријатеља", рекла је Милена Милићевић, руководилац истраживања о условима живота у затвору.

Истраживања показују и да осуђеници два до три пута чешће имају проблема са менталним здрављем него општа популација. Најчешће се јавља депресија, али и самоповређивање. Томе су склоније жене на издржавању казне. Зато, кажу упућени, у затворима треба запослити више специјалних психолога и педагога.

"Ако се ништа не уради, постоји велика вероватноћа да ће та особа поновити исто или слично кривично дело, тако да ми имамо мањи прозор да нешто урадимо, а да спречимо да се особа врати назад у сличне обрасце понашања", каже Никола Дрндаревић са Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Кривична дела ретко понове они који су у затвору радили. Рад у затвору је добровољан и за то се, према проценама, опредељује сваки други осуђеник. Много је мање оних који у затвору похађају стручну обуку за посао.

"Свега 5,8 испитаника је било укључено у овакве образовне процесе, тако да би у будућности значајно требало порадити на овом питању и повећати број обука, што би створило даље оквире за лакши проналазак посла по издржаној казни", каже Никола Вујичић, пенолог.

Следећи корак, указују стручњаци, био би стимулација послодаваца да запосле људе који су издржали казну. То би помогло њиховој ресоцијализацији и смањило број повратника. А такав је сваки други осуђеник, од укупно 11.000 колико их је на одслужењу казне у затворима широм земље.