Бизарне крађе у Србији – који су психолошки мотиви сајбер-бака на интернету и младих лопова на крову златаре
Две госпође, од 65 и 74 године, путем друштвених мрежа на превару су згрнуле милионе. Двадесетогодишњаци преко крова ушли у златару у центру Обреновца и опљачкали је. Крађе су бизарне, као и године осумњичених. Стручњаци објашњавају који су психолошки мотиви преступника и шта грађани треба да предузму да не би постали њихове жртве.
Вест је бизарна, а још чуднији начин на који су две госпође, од 65 и 74 године, превариле, како је до сада пријављено полицији, десетак људи за више од пет милиона динара. Злоупотребиле су објаве о преминулим члановима породице, постављане на друштвене мреже. Обећавале су људима право на наследство.
Психотерапеут и социјални педагог Мартина Кварантан Шмитарн упозорава на ситуације када неке особе могу злоупотребити дељење тајне.
“Увек када се обраћамо личним именом, када користимо емотиван тон, када користимо одређене речи, наслиједство или нарочито када имамо неке тајанствене податке, заправо онда психолошки те особе, ако су врло способне, могу да искористе дељење тајне, које онда другу особу, жртву чини подложном манипулацији“, наводи Кварантан Шмитарн.
Објашњава да особе старије животне доби могу имати неки осећај недостатка дужности према моралној одговорности, да су у некој кризи година, да постоје инхибиције неких импулса, жеља за аутентичношћу, па можда и адреналином.
Полиција је извесно време пратила њихове активности и открила да њих две укупно имају 43 текућа рачуна, отворена код 16 банака.
Необична пљачка и у Обреновцу
Друга прича, из Обреновца, слична је претходној по необичном начину на који су лопови извели пљачку. Само што су у овом случају у питању двадесетогодишњаци.
По угледу на филмске пљачке, две младе особе у вечерњим сатима попеле су се на кров једне златаре у Обреновцу, на којем су направиле рупу и кроз њу изнеле златни накит.
Грађани Обреновца кажу да им је познато да се пљачка догодила, али да је чуди како је могуће да се то уопште деси.
"Могуће је да су те младе особе и неразвијене, па имају жељу за адреналином, ризиком, можда једноставно финансијски притисак. Могуће је да се ради и о једном професионалном профилу који је заправо васпитан врло рано, на улици, и већ има одређене вештине да се такво једно дело, заправо, изведе", истакла је Кварантан Шмитарн.
Психолози кажу да, колико год да је необично да се старије или сувише младе особе упусте у криминал, заправо, профил криминалне личности има своју историју.
Те особе обично имају и неке мање крађе, а можда се налазе и у окружењу које подстиче криминал.
Шта каже пракса
Доцент Факултета безбедности Милош Томић рекао је за РТС да није реткост да су старији суграђани најчешће починиоци, али и жртве крађе.
''Забрињавајуће је да сваки 25 суграђанин пријави ово кривично дело. Најбитније је пазити коме дајемо своје личне податке и треба пажљиво читати упозорења приликом неке онлајн куповине како би превентивно заштитили себе'', наводи Томић.
Када су у питању старији суграђани, додаје Томић, то су често особе које су већ имале нека кривична дела и то се касније на суду узима у обзир приликом одрећивања казне.
Томић истиче да је број општег криминала од 2001. до 2023. смањен за 77 одсто. ''Своје жртве најчешће проналазе преко друштвених мрежа. Профили тих људи 'баратају' комуникационим вештинама и кроз љубазну причу дижу себи кредибилитет'', наводи Томић.
Када дође до крађе или преваре, треба пријавити у најкраћем року како би докази остали сачувани.
''Извршиоци ових кривичних дела доводе мету преваре у заблуду, имају јако развијене реторичке способности којима наводе жртву да да своје личне податке'', истакао је доцент.
Треба водити рачуна и да ли су станови закључани како би избегли пљачке такозваних "шетача".
''Када су надзорне камере у питању, треба водити рачуна и однети надлежним службама уместо качења снимака на друштвене мреже, како би избегли проблем са повредом приватности самог извршиоца дела'', закључио је Томић.
Коментари