Четвртком у 9: Трансплантација органа и чин за нови живот

Жељка Бојић, млада жена која две године чека трансплантацију јетре, представља лице свих оних који се боре за нову шансу у животу. Њена свакодневица је испуњена неизвесношћу, осцилацијама у здравственом стању и надом да ће ускоро добити позив који ће јој променити живот.

"Ја сам данас овде не само због себе, већ због свих 2.000 људи који чекају трансплантацију. Нажалост, свакога дана неко нови се додаје на ту листу. Као друштво, морамо много више да радимо и да подижемо свест о значају донације органа", каже Бојићева, која је уједно и активна чланица удружења "Заједно за нови живот".

Истиче да је кроз рад у удружењу схватила колико је важно говорити о овој теми и подизати свест људи о томе да донорство значи спасавање живота.

"Ми који чекамо органе нисмо ништа другачији од осталих. Једина разлика је у томе што наше здравствено стање може нагло да се погорша, а онда све зависи од брзе акције и доступности органа", сматра саговорница.

Мали кораци, велики успеси

Подаци су охрабрујући – у последњих десетак дана у Србији је обављено 15 трансплантација – срца, јетре, бубрега и рожњача. Три породице донора показале су изузетну хуманост у најтежим тренуцима, одлучивши да њихови најмилији наставе да живе кроз друге.

Директор Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" др Милован Бојић са великим поносом истиче успех своје установе.

"Трећа трансплантација срца ове године, након вишедеценијске паузе, вратила је 'Дедиње' у ред центара који се баве овим захтевним процедурама. Наши пацијенти добијају исту услугу као и у најбољим светским центрима – било да је реч о Хјустону, Хановеру или Питтсбургу", наглашава Бојић.

Тврди да је кључ за напредак у организацији система и поверењу у институције.

"Ово је успех система, али и подсетник да је трансплантација најхуманији вид медицине. Она одражава друштвену емпатију и солидарност", примећује Бојић.

Изазови и решења

Кардиохирург Универзитетског клиничког центра Србије др Милош Матковић, који је учествовао у бројним трансплантацијама, истиче важност едукације и сарадње између установа.

"Свака трансплантација је изазов, али квалитет услуге који пацијенти добијају је на нивоу светских стандарда. Овај програм нам омогућава да спасавамо животе и подижемо ниво медицинских услуга у Србији", напомиње Матковић.

Анестезиолог и координатор за трансплантацију Ургентног центра др Саша Кнежевић објашњава да се проблем налази у недовољној информисаности и одбијању породица да дају сагласност за донацију органа.

"Од почетка године имали смо девет донора, али је чак 20 породица одбило да да сагласност. То је велики пораз за све нас, јер сваки донор може спасити више живота", сумира Кнежевић.

Кнежевић закључује да је трансплантација више од медицинског процеса – она је одраз хуманости читавог друштва.

"Морамо радити на подизању свести, јер сваки донирани орган значи наду за некога ко више нема времена", каже Кнежевић.

Целу емисију Четвртком у 21 можете погледати у видео запису на почетку текста...