Богосављевић: Расте подршка ЕУ у Србији, али Русија и Кина су популарније
Срђан Богосављевић из ИПСОС-а истиче да истраживања јавног мњења показују да расте подршке ЕУ, али да су много повољнији ставови грађана према Русији и Кини. Наводи да су као главни проблеми препознати питање КиМ, корупција и протести, док је приметан економски оптимизам. Литијум је привукао пажњу, сматра Богосављевић, и наглашава да већина грађана верује да Србија иде у добром правцу, а да је подршка председнику земље Александру Вучићу на високом нивоу.
Консултант ИПСОС-а Срђан Богосављевић указује да би у случају да се тренутно одржи референдум о придруживању Србије Европској унији, резултати показали да би 46 одсто грађана гласало "за", док би њих 30 процената било против.
"Ова разлика једна је од највећих у последњих неколико година, што показује раст подршке ЕУ. Међутим, грађани често наводе да Европску унију не доживљавају као екстремно релевантну", каже Богосављевић.
Сматра да већина оних који би гласали за придруживање ЕУ то чини из прагматичних разлога, попут бољих прилика за будуће генерације, док личну корист многи не виде.
"Проевропско расположење често зависи од конкретних догађаја и начина на који Европа третира Србију", истиче Богосављевић.
Као пример, наводи тренутке када су европски лидери показивали подршку Србији – током мигрантске кризе или поплава – што је значајно повећавало позитивне ставове о ЕУ.
Русија и Кина популарније од ЕУ
С друге стране, перцепција о Русији и Кини је знатно повољнија.
Позитиван став према овим земљама има велики број грађана, а однос према њима се често повезује са емотивним везама и конкретним потезима.
"Долазак руског председника Путина или кинеска помоћ током пандемије, попут донација вакцина, изазвали су значајне скокове у популарности ових земаља", објашњава Богосављевић.
Наводи да присталице власти, пре свега Српске напрадне странке (СНС), често фаворизују Кину због економске сарадње и инфраструктурних пројеката, док су Социјалистичка партија Србије (СПС) и националне странке ближе Русији.
"Ова подела одражава прагматичност, али и снажан емотивни однос према традиционалним савезницима", указује Богосављевић.
КиМ, корупција и протести на врху листе проблема
Богосављевић наводи да истраживања указују на промену приоритета међу грађанима када су у питању највећи друштвени проблеми.
"Док је незапосленост некада била доминантна брига, сада је готово нестала са листе", сумира консултант ИПСОС-а.
Међутим, Косово и Метохија и даље је међу главним темама, док је сустижу корупција и протести.
"Протести су у новембру ове године доспели међу три највећа проблема, са 10 одсто грађана који их виде као кључни изазов. Ови ставови зависе и од политичке опредељености – проопозициони гласачи истичу корупцију, док провладини гласачи критикују протесте", каже Богосављвић.
Економски оптимизам и без жеља за променама
Богосављевић сматра да перцепција личног економског стања остаје позитивна – 37 одсто грађана очекује побољшање у наредној години, док само 23 процената предвиђа погоршање.
"Грађани не исказују изражен страх од економских проблема, што указује на период релативне стабилности", каже Богосављевић.
Међутим, овај оптимизам не значи, како наводи, и жељу за политичким променама.
"Већина не види потребу за значајним променама, што је последица осећаја сигурности и поверења у тренутну власт", закључује Богосављевић.
Експлоатација литијума
На питање о односима према експлоатацији литијума, Богосављевић је објаснио да се ова тема није увек истраживала у истом контексту.
"У истраживању које спроводимо у оквиру oмнибуса не питамо директно о експлоатацији литијума, али у другим истраживањима постоје подаци који могу дати увид у ову тематику. Према нашим подацима, у једном периоду, екологија је била врло важан проблем у јавности. То су били они протестни таласи који су на неки начин успели да постигну успех, али касније је пажња прешла на литијум", истиче Богосављевић.
Нагласио је да је у овом тренутку јавни дискурс померио акценат на компанију Рио Тинто, али да већина људи не разуме у потпуности како ће експлоатација литијума утицати на њихов свакодневни живот.
Политички трендови у Србији
Говорећи о политичкој сцени у Србији, Богосављевић је указао на важност индикатора "у ком правцу иде земља" који, како истиче, представља кључну метрику за процену политичке ситуације.
Према последњим истраживањима, већина грађана Србије сматра да земља иде у добром правцу.
"Тиме се ствара контекст у којем власт нема велику опасност од промене, а опозиција има ограничене шансе", наглашава Богосављевић.
Подсетио је да су и претходне власти, попут оне из доба Милошевића и Тадића, изгубиле изборе када је више од 70 одсто грађана веровало да земља иде у лошем правцу. У овом тренутку, међутим, чак 46 процената грађана, како каже, верује да Србија иде у добром смеру.
"Када људи верују да земља иде у добром правцу, то значи да опозиција нема велики простор за успех. Подршка Вучићу је изузетно висока, а уверљивост лидера који би могли да му се супротставе је на изузетно ниском нивоу", закључује консултант ИПСОС-а Срђан Богосављевић у разговору за ОКО.
Такође је нагласио да већина грађана који су против актуелне власти, не знају за кога би гласали, јер опозиција тренутно нема јасну и координисану политичку платформу.
Коментари