Мацура за РТС: Важно је да сви пријављају насиље без обзира ко га доживљава

Од почетка године, у Србији су, према подацима који су се појављивали последњих дана, 17 жена убили њихови партнери или чланови породице. Само три одсто убијених жена претходно пријави да су жртве насиља.

У току је кампања 16 дана активизма против насиља над женама која у целом свету отвара питања - зашто жене и даље ћуте о насиљу које трпе и који су механизми најефикаснији у борби против овог проблема.

Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама Татјана Мацура рекла је за РТС да жене трпе партнерско и породично насиље зато што вероватно мисле да институције система којима би се у првом моменту обратиле можда неће одреаговати на прави начин.

Охрабрити жртве да пријаве насиље

"Идеја наших активности, испред Владе Србије, јесте да охрабимо жртве насиља, да пријаве насиље и да им објаснимо на који начин могу институције система да им помогну", рекла је Мацура.

Највећи број непријављених случајева долази из страха да им нико можда неће пружити ту врсту подршке и веома често крију од свог непосредног окружења да су жртве насиља због тога што се плаше осуде, релативизације онога што су доживеле и на крају крајева и оправдавања због чега су дошле у ту ситуацију у коју су дошле, навела је Мацура.

Баштине се стари модели понашања

Како каже, ми смо друштво у којем се још увек баштине неки стари модели понашања, а то су да је жена у ствари неко ко треба да трпи такве облике понашања.

"Код млађих генерација, жене су много храбрије, пријављају институцијама система и ти се случајеви у највећем броју случајева и решавају. И, у ствари, оно што је наш циљ је да охрабимо и све друге из других генерација да пријављају насиље", подвукла је Мацура.

Два случаја на терену

Организације које прате овакве случајеве кажу да се на терену дешавају два случаја - или су жене пријавиле насиље одређеним институцијама, онима у чије је то надлежности, али оне нису одреаговале на време или нису биле довољно охрабрене да пријаве насиље.

Мацура напомиње да је важна подршка окружења, целог друштва.

"Сваку прилику, када се налазим у јавном простору, користим да их упознам са релевантним подацима који ће их охрабрити да пријаве насиље, да не изгубе наду да су институције система ту за њих", рекла је Мацура.

Изречено 32.000 хитних мера

Наводи податак да је у у прошлој години изречено 32.000 хитних мера. "Дакле, то су мере удаљавања насилника из породице по основу Закона о спречавању насиља у породици. Ми смо земља која има Закон о спречавању насиља у породици и он је на снази од 2017. године, усвојен у Скупштини у новембру 2016. године, тако да ми имамо законске механизме да се помогне жртвaма насиља", рекла је министарка.

Према њеним речима, податак о томе колико је изречено хитних мера, односно удаљавања насилника из породице, говори у прилог томе да треба охрабрити ону жртву која је несигурна да насиље пријави.

Економска и социјална несигурност жртве

"Један од разлога који се не помиње, а важан је, то је економска и социјална несигурност жртава насиља, зато што су оне веома често, а ради се најчешће о женама, у позицији да економски зависе од насилника", додаје Мацура.

У том смислу такође је важно рећи да држава Србија има механизме како да економски помогне жртвама насиља, од тога да постоје различити програми у оквиру Националне службе за запошљавање, па до разних других програма у оквиру неких других институција, навела је она.

Колико је важно едуковати девојчице и дечаке 

"Важно је да сви пријављају насиље без обзира ко га доживљава. Ових дана, зато што је интензивна кампања 16 дана активизма у борби против насиља над женама и девојчицама, говоримо о насиљу које трпе доминантно жене и девојчице, али то не значи да нема насиља које трпе дечаци или мушкарци", истакла је гошћа РТС-а.

Када су у питању деца која школског узраста, да ли су у основној или у средњој школи, постоји механизам који је такође оформљен на нивоу државе, а то је платформа Чувам те, преко које можете пријавити у неком дигиталном формату да сте жртва насиља или да знате да неко трпи насиље.

"Онда један тријажни тим који добија информацију о томе одлучује да ли ће реаговати, односно која ће институција реаговати - да ли ће то бити школа, Министарство унутрашњих послова, центар за социјални рад, зависно од тога ког је облика то насиље", рекла је она.

Свака пета девојчица је доживела неки облик насиља

Да је свака пета девојчица доживела неки облик насиља проистиче из истраживања које је Татјана Мацура радила док није дошла на позицију министарке.

"Ради се о истраживању које је спроведено на девојчицама које су узраста од 13 до 19 година. Узорак је био око хиљаду девојчица. То су ученице које похађају 7. и 8. разред, све разреде средњих школаи и гимназија, свака пета се изјаснила у том истраживању да је доживела неки облик насиља, а од њих чак 74 одсто да никоме нису пријавиле да су имале то искуство", подвукла је она.

Одговарајући на питање да ли то подразумева и вршњачко насиље, Мацура каже да то подразумева разне облике насиља, дакле било који облик насиља, да ли је вршњачко или имају неко друго искуство о насиљу.

Поверење у породицу

"Ми смо на основу тог истраживања даље имали активност која се односила на подизање поверења, не само на нивоу институција, о чему најчешће и говоримо у јавном простору, него и ономе о чему не говоримо, а мислим да је можда и важније него подизање поверења у институције - а то је поверење у породицу", навела је Мацура.

Породица је, како каже, простор у којем се развија поверење да се исприча непријатно искуство.

"У ствари то је прва линија где се очекује да се деца обрате. А ми ретко када у нашим породицама о томе разговарамо", закључила је Мацура.