Четвртком у 9: Фемицид у Србији – жене ћуте из страха и због недостатка подршке

Од 17 убијених жена од почетка године у Србији осам их је већ пријављивало насиље, а починиоци су у три случајева већ осуђивани, подаци су Аутономног женског центра. 

Међутим, Бојана Отовић Пјановић из Министарства унутрашњих послова истиче да статистика МУП-а показује како у чак три одсто случајева насиља у породици жене никада раније нису пријавиле насиље.

"Најважније је да се жене оснаже и да поделе своје искуство са стручњацима за социјални рад. Оне могу указати на промене у породичним односима које би могле сигнализирати насиље",  напомиње Отовић Пјановић.

Тамна бројка непријављених случајева

Тужитељка Љиљана Добрић истиче како се Србије и даље суочава са "тамном бројком" – великим бројем непријављених случајева породичног насиља.

"Министарство правде прати случајеве фемицида и углавном утврђује да насиље није претходно пријављивано. Када институције добију информације, могу реаговати, а то је могуће једино ако жене пријаве проблем",  каже Добрићева.

Држава је, наглашава, 2016. године донела Закон о спречавању насиља у породици, који је почео да се примењује шест месеци касније како би се професионалци обучили за поступање у овој области.

"До сада је кроз обуке, које су организовале Правосудна академија и Министарство правде, прошло око 1.000 професионалаца, укључујући представнике тужилаштава, Центра за социјални рад, Националне службе за запошљавање и других институција", објашњава тужитељка.

Улога заједнице и медија

Маја Ђундић из УНДП-а сматра да је страх од осуде и даље један од највећих изазова.

"Наше истраживање показује да 75 одсто жртава не пријављује насиље због страха од већег насиља, неповерења у институције или стида. Друштво и даље сматра да је породично насиље приватна ствар", каже Ђундићева.

Истиче да је неопходно повећати ниво свести у заједници и подржати жртве.

"Комшије и породица често знају шта се дешава, али одбијају да се умешају. Морамо радити на промени те перцепције и охрабрити све да пријављују насиље", закључује Ђундићева.

Саговорници су сагласни да је оснаживање жртава и њихово поверење у институције кључ за ефикасну борбу против насиља. За то је потребна широка институционална сарадња, али и активна улога друштва у подршци жртвама.

Страх и подршка

Директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић наглашава да је страх један од главних разлога због којих жртве не пријављују насиље.

"Жртве се често плаше да ће насиље ескалирати или да ће их осудити околина. Подршка породице је кључна у оснаживању жена да пријаве насиље", истиче Перићева.

Наглашава да је неопходно радити са свим члановима породице како би се обезбедила подршка жртви током целог процеса, укључујући и децу, која су често непрепознати сведоци или жртве насиља.

"Осим деце, морамо обратити пажњу и на старије чланове домаћинства. Насиље над старијима често остаје непримећено, што захтева додатне обуке за све професионалце у систему", закључује Перићева. 

Целу емисију Четвртком у 9 можете погледати у видео запису на почетку текста...