Универзитет у Крагујевцу и даље у друштву најбољих – која је тајна успеха његових истраживача

Која су нежељена дејства лекова за малигне болести на нервни систем, утицај високих доза стероида или наночестица из пластике на људско понашање – само су нека од истраживања која се раде у лабораторији за бихевиорална испитивања.

"Одређени терапијски протоколи који се примењују код људи, односно у клиничкој медицини, имитирамо код животиња и пратимо. Конкретно, бавимо се неурофизиологијом", истиче др Драгица Селаковић, професорка на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.

Базична наука је први корак, извор за нове идеје и терапије у лечењу. Радови настали на основу тих истраживања, публикују се у најпрестижнијим међународним научним часописима.

Иновације и мотивације

По томе се српски истраживачи и "мере" са колегама из целог света. На страни богатијих универзитета су опрема и услови рада. На нашој, кажу, иновативност, мотивисаност и знање.

"То је озбиљна референца нашег факултета јер смо на основу тога још препознатљивији у научним круговима у свету. Можда је то један од разлога због ког велики број страних студената се опредељује да упише наш факултет", наводи проф. др Владимир Јањић, декан на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.

На Шангајској листи универзитети се рангирају у 55 научних поља. Захваљујући резултатима у клиничкој медицини и публиковању око 250 радова, Крагујевчани су од 2019. у друштву најбољих. На та врата тешко се улази, а још теже се ту остаје.

"До те 'аристократије', наш факултет је и дошао тако што улаже много сопствених средстава из године у годину  и за научно истраживачки рад и публикације", каже проф. др Биљана Љујић, продекан на Факултету медицинских наука у Крагујевцу

Од универзитета у земљи, једино је још београдски на Шангајској листи у области клиничке медицине. У региону, Крагујевчани су раме уз раме са хрватским, бугарским, румунским и мађарским истраживачима.