Психолог Бранислава Стевић: Не треба да нам се деси трагедија да бисмо били солидарни

Колективне трагедије не могу да се забораве, а нарочито не, ако је у питању мало место, где живе људи који су настрадале познавали. „Они су упућени једни на друге, много боље сарађују, солидарнији су, више се подржавају, просто се сви познају у једном таквом месту, и имају једну врсту заједништва које није карактеристично за велике, за полумилионске градове“, рекла је Стевићева. Додала је да верује да ће људи смоћи снаге да кроз људску емпатију и праву подршку онима којима је та помоћ потребна, и којима је та подршка неопходна, заправо наставе живот даље.

Гошћа емисије Око додала је да је важно да из оваквих трагичних догађаја извучемо наук како се не би више никада поновиле.

Книћанин има нешто више од хиљаду становника. Психолог-психотерапеут Бранислава Стевић ради са становницима из места одакле су настрадали у новосадској трагедији. Међу онима којима је као психолог-психотерапеут помагала, и којима је потребна помоћ, су и професионалци који су се на дан трагедије нашли на лицу места.

Истог дана је организован и пројектни тим друштва психолога Србије који је понудио подршку. И центар „Срце“ из Новог Сада је одмах отворио линију за помоћ и подршку свима којима је потребна.

„Не треба да нам се дешавају овакве трагедије да би смо били солидарни. Мислим да је врло важно да о добробити свих размишљамо на свакодневном нивоу. Некако ми се чини да је овај период отуђености у ствари, врло погодовао колективној трауми. Не мислим да је ово догађај који је потпуно изолован.

"Стварно мислим да се ми ни прошле године опоравили од свега што нам се десило, а већ нам се десила нова трагедија. Зато је важно да се правовремено и да се тачно и квалитетно реагује у ситуацијама где велики број људи трпи озбиљну психичку патњу“, објаснила је Стевићева.

Први сигнал за помоћ – драстичне промене понашања

Говорећи о томе на који начин треба прилазити људима који су у трагедији изгубили најмилије, и када им је неопходна стручна помоћ, Стевићева је истакла да је први знак да особа неуобичајено реагује или има у потпуности промењено понашање.

„Све оно што смо радили у протеклих десетак дана спада у интервенције у кризи. То још увек није неки терапијски процес који ће тек уследити, након схватања да се уопште једна оваква трагедија могла десити. Оно што карактерише психичке последице јесте једна врста беспомоћности људи који су у ствари у немогућности да било шта ураде над тим што се десило, осим да се лично збрину, или да збрину своје најближе“, рекла је Стевићева.

Објаснила је да нема правила о томе како ће на индивидуалном нивоу неко реаговати, и да те реакције могу некада бити збуњујуће.

„Особа која доживи једну врсту психолошке патње, или осети једну врсту тензије и види да сама не може да победи то, јако је важно да се што пре обрати неком од стручњака или ако има неки други систем подршке, да се што пре активира у томе“, каже гошћа Ока.

Сматра да је у колективним траума најважније заједништво, врста праве људске емпатије и солидарности која је неопходна да би се залечила траума.

„Верујем да овако трагични догађаји дубоко мењају друштво у коме се десе, и да је неопходно, не само време, него активно деловање у ком сви морамо дати један значајнији допринос и у пружању подршке онима којима је то потребно, али и у саосећању са људима који су изгубили неког свог блиског. Значи, да смо ту једни за друге“, наглашава психолог-психотерапеут Бранислава Стевић.