Климатске промене умањују квалитет земљишта у Србији

Смањени приноси пољопривредних култура директна су последица високих температура и суше коју смо летос имали. Међутим, индиректне штете климатских промена осетиће се много дуже. Екстремне врућине, али и велика количина кише која пада у кратком року негативно утичу на земљиште, па оно губи свој квалитет.

Земљишта у Србији, без обзира да ли се ради о гајњачама, смоницама, чернозему, алувијалном земљишту или ритској црници су генерално доброг квалитета, кажу стручњаци. Међутим, последњих деценија убрзано губе хумус, што је тренд широм света.

То је последица пораста популације, растућих захтева индустијализације и урбанизације, као и интензивне пољопривреде. У последње време овом тренду доприносе и климатске промене.

"Утицај климатских промена на земљиште формира зачарани круг. Високе температуре и суше убрзавају разградњу органске материје, због чега се смањује садржај хумуса. Недостатак хумуса, заузврат, снижава капацитет земљишта да задржи воду и хранљиве материје, што додатно умањује његову плодност", каже др Јордана Нинков, научна саветница на Институту за ратарство и повртарство, Институту од националног значаја за Републику Србију.

Земљиште је, истиче, један од наших најважнијих савезника у борби против климатских промена, јер има значајан потенцијал за везивање угљеника.

"Током фотосинтезе, биљке угљеник из ваздуха уграђују у своја ткива, а део тог угљеника завршава у земљишту као хумус. Тај процес смањује концентрацију угљен-диоксида у атмосфери", објашњава наша саговорница из Лабораторије за земљиште и агроекологију.

"Занимљиво је да површински слој земљишта садржи више угљеника него атмосфера и биосфера заједно. Повећање хумуса, не само да унапређује плодност земљишта и везује угљеник, већ чини пољопривреду отпорнијом на климатске промене", додаје.

Земљишту прети ерозија водом и ветром

Дуготрајне суше и екстремне падавине чине земљиште рањивим.

"Високе температуре и суше могу узроковати да земљиште постане збијено и склоно ерозији. Током сушних периода, површина земљишта може испуцати, док јаке кише након таквих периода доприносе испирању плодног слоја и хранљивих материја", наводи проф. др Александар Ђорђевић, шеф катедре за педологију и геологију на Пољопривредном факултету.

Неуобичајено високе температуре неповољно утичу и на микроорганизме у земљишту.

"Посебно на корисне бактерије и гљиве које су важне за плодност земљишта и подршку биљном расту. Смањење микробиолошке активности може даље угрозити здравље земљишта, чиме се дугорочно смањује продуктивност пољопривредних земљишта", истиче наш саговорник.

Велике количине падавина у кратком временском интервалу су, наводи, већи проблем за земљиште од високих температура.

"Такве падавине у потпуности девастирају земљиште. Подручја која су подложна утицају падавина таквог интензитета, треба идентификовати и на време заштитити", каже Ђорђевић.

У условима у којима климатске промене све више утичу на земљиште у Србији, веома је важно овај ресурс разумно користити и чувати у просторним плановима на свим нивоима.

"У пољопривреди се то, осим применом органских ђубрива и уређењем сувишних вода, постиже провођењем противерозивних мера, подизањем пољозаштитних појасева, смањењем интензивне обраде, као и кроз примену кречних средстава на киселим земљиштима", каже др Јордана Нинков.

Мониторинг земљишта у Србији није системски успостављен

Свако земљиште, објашњавају стручњаци, има своју потенцијалну плодност, коју задржава чак и у условима екстремних температура.

"Климатске промене доносе све већи изазов у очувању тзв. ефективне плодности и захтевају прилагођавање кроз примену одрживих пракси и техника, као што су очување влаге, органска и микробиолошка ђубрива и коришћење биљних покривача који штите земљиште од ерозије и исушивања", наводи проф. др Александар Ђорђевић.

Да би квалитет земљишта у нашој земљи могао прецизније да се оцени, истичу стручњаци, неопходно је успоставити "Мониторинг земљишта Републике Србије". Министарство заштите животне средине је у пероду од 2012. до 2018. године урадило Закон о заштити земљишта и подзаконска акта, а просторно су позиционирана и мерна места. Међутим, од 2018. ово министарство је престало да се бави проблемом успостављања тог мониторинга.

петак, 08. новембар 2024.
8° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње