Насиље у породици и заштита приватности – како да жртва буде заштићена у медијима

Од почетка године у Србији је убијено 17 жена у породичном насиљу. Две недеље свакога новембра посвећене су борби против насиља над женама и насиља у породици, али и извештавању медија о томе. Где је граница у брзом и објективном извештавању новинара и заштити приватности жртве и њених најближих, за Јутарњи програм говориле су Ива Савић из Програма Уједињених нација за развој, Маја Љубичановић, портпаролка Вишег јавног тужилаштва у Београду, мајор Бојана Отовић Пјановић из Управе криминалистичке полиције и новинарка Ана Манојловић.

Ива Савић из УНДП-а наводи да се њихова организација већ 20 година бави контролом малог и лаког наоружања у југоисточној Европи и да је њихова мисија подизање свести у широј јавности о проблему насиља у породици, поготово ватреним оружјем.

"То нам је био први подстицај, наша истраживања су показала да је ватрено оружје најсмртоносније у контексту насиља у породици", рекла је Савићева.

Новинарка РТС-а Ана Манојловић истиче да се у сарадњи са тужилаштвом и полицијом може доћи до разјашњавања несугласица кад је реч о начину рада новинара приликом извештавања.

"Схватила сам да има наде, то су људи од крви и меса, који раде озбиљан посао. Неразумевање се огледа у томе што ми не разумемо која су њихова ограничења на послу, а они не разумеју шта новинари у току дана морају да испоруче", истакла је Манојловићева.

Навела је да се још један проблем огледа у томе што не знају сви представници институција како функционише насиље у породици, као ни новинари.

"Ако будемо сарађивали и ако се будемо заједно едуковали на том пољу, можемо да смањимо број убијених жена у Србији. То сад изгледа преоптимистично, али није. Заправо је реално", рекла је Манојловићева.

Зачарани круг сарадње полиције и новинара

Бојана Отовић Пјановић из Управе криминалистичке полиције истиче да су новинари полицији добри сарадници, како би једна жена научила да препозна када је ушла у зачарани друг и да је она жртва насиља у породици. Међутим, та граница се понекад пређе.

"Низ проблема потиче од самог извештавања и непрофесионалног одласка на место догађаја и изношења чињеница које нису проверене од више извора. Жртва се трауматизује објављивањем фотографија злочина. Оно што је најбитније, морамо да схватимо да је та жртва, уколико није преживала, има чланове домаћинства", упозорава Отовић Пјановићева.

Када се догоди насиље, односно тешко кривично дело, а то може да буде убиство или његов покушај, на лице места одмах излазе заједно са полицијом и државни јавни тужиоци, наводи Маја Љубичановић, портпаролка Вишег јавног тужилаштва у Београду.

"Новинари у том тренутку, из мог искуства, већ имају информацију да се нешто догодило и оно где греше јесте што одмах излазе на лице места и трагају за мотивом. У том тренутку ми најчешће не знамо, и ако знамо не можемо да спекулишемо у том тренутку јер истрага може да покаже и нешто друго", рекла је Љубучановићева и истиче да би новинари требало да се уздрже од сензационализма на самом почетку, када је извршено кривично дело.