Низ нових кривичних дела и оштрије казне – шта доносе измене Кривичног законика

Осми пут за мање од две деценије, Кривични законик иде на дораду. Уз унапређење кривично-правног система, предлагач закона као повод наводи и масовна убиства у "Рибникару" и селима у околини Младеновца.

У изменама су зато и четири нова кривична дела о оружју.

На затворске казне од три месеца до три године, могли би да буду осуђени они који непрописно обучавају дете да користи оружје и улази у стрељану.

"Предложене измене и допуне Кривичног законика представљају одговор државе путем измене кривичног законодавства, у циљу одвраћања потенцијалних извршилаца кривичних дела, као и повећавање репресије према учиниоцима кривичних дела, ради заштите најважнијих друштвених вредности", истиче Министарство правде.

Полемике и забринутост

Трагедије из маја прошле године у закон уводе и кажњавање објављивања савета за извршење кривичног дела, и то међу она која се односе на угрожавање јавног реда и мира.

Та новина је изазвала највише полемике и забринутост дела јавности – ко ће и због чега моћи да се терети.

Прва мета, кажу упућени, сви који на интернету објављују савете за припрему дрога, убистава, коришћење оружја.

"Појавиле су се разне друштвене мреже, које су погодно тле за ширење упутстава како извршити кривично дело. Интенција законодавца, није да сузбија права и слободе грађана зајамчене Уставом, као што је право на окупљање грађана, слободно изношење мишљења и слобода кретања, већ сузбијање негативних тенденција које могу потицати од интернета", указује Миодраг Марковић, заменик главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Строже казне

За више кривичних дела него раније, најстрожа казна биће доживотни затвор – за убиства, силовања, обљубу над немоћнима и децом.

Због црне статистике двоструко строже казне и за насиље у породици.

Циљ је, поручује ресорно министарство, да се жртве охрабре и не буду стигматизоване.

"Делује да то јесу добре измене у смислу да ће решити одређене проблеме са којима смо се сусретали, посебно у ситуацијама када је био један учинилац кривичног дела силовање, а више жртава. Максимална казна је била 20 година, али ће ово дати могућност да буде и теже санкционисана, с обзиром на број жртава", поручује Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Према њеним речима, остало је да се уради усклађивање дефиниције силовања са Истанбулском конвенцијом, тако да недостатак пристанка буде у основи кривичног дела, а не употреба силе и претња да ће се сила употребити.

Превентива кључна

Део јавности доводи у питање предложене измене. Поздрављају модернизацију регулативе, али указују да кључ за смањење стопе криминалитета лежи у превентиви.

"Живот ће бити много маштовитији него што је кривично законодавство. Ако тако будемо пратили сваку од појава које се у друштву јављају, тај законик ће имати превише кривичних одредаба", указује  Милан Антонијевић, стручњак за људска права.

Антонијевић истиче и да "треба бити фокусиран и не пратити само неке медијске ствари које су довеле до тога да се јавност с правом пита како ћемо у будућности решавати поједина питања".

Из Кривичног законика брише се изнуда исказа, а уводи се кажњавање напада на лекаре и наставнике.

О низу предлога јавно се расправља до 1. новембра. До тад је и рок за анализу измена Закона о кривичном поступку. Оба закона у Скупштини би требало да буду усвојена до краја године.