Рангирање научника из Србије на Стенфордовој листи – доказ посвећености и изврсности
Више од 80 научника из Србије нашло се на листи два одсто најутицајнијих научника на свету за ову годину, а педесет их је са Универзитета у Београду. Конкуренција је оштра и показатељ је посвећености и изврсности српских професора и научника.
Стенфордова листа открива научнике који су највише цитирани у својим областима. Име професора Сеферовића, на њој се налази већ неколико година. Од немерљивог је значаја, каже, за младе људе са којима ради.
“Кроз низ клиничкох студија које смо радили са колегама из целог света, успели смо да дефинишемо неке нове принципе, нове стратегије, пре свега мислим на мултидисциплинарни приступ болесницима који су драстично набоље променили њихов живот и због тога је цитираност свих тих радова велика, интересовање стручне јавности како кардиолошке, тако медицинске и фармацеутске је од највећег значаја“, наводи професор и академик др Петар Сеферовић.
Конкуренција је оштра, а први корак у њеном превазилажењу је спровођење висококвалитетног истраживања, које мора да буде оригинално, значајно и ригорозно. А пласман је велика мотивација и за студенте и за професоре.
Професор Универзитета у Приштини Јордан Радосављевић сматра да је рангирање на Стенфордовој листи сигуран показатељ да се на њиховом универзитету озбиљно ради и да имају добре резултате, који се вреднују на светском нивоу.
"У друштву (смо) најугледнијих универзитета, и код нас и у свету, и они који га буду уписали овде ће стећи најбоља могућа знања", истиче професор Радосављевић.
Резултат Стенфордове листе је аналоган рангирању Универзитета у Београду међу три одсто најбољих светских универзитета. Укрштају се подаци из међународних публикација.
“Резултати наших истраживача, то су пре свега природноматематичке и техничке науке, (показују) да су њихови пројекти оно што је тренутно најактуелније у свету, што највише занима колеге из других средина, и подаци су објективни и нису резултат одокативног мерења, већ су резултат укрштања података из библиотека широм света“, каже проректор за науку Универзитета у Београду професор Владимир Цветковић.
Кажу да научник нити тражи нити размишља о признањима. Има идеју и труди се да ту идеју радом и докаже.
Коментари