Дан белог штапа – више од 12.000 слепих и слабовидих у Србији, предрасуде су главне препреке

Савез слепих и слабовидих Србије готово осам деценија води борбу за бољи положај слепих и слабовидих у Србији.

Бели штап, симбол је њихове борбе за самосталан живот и кретање, али се у свакодневном животу суочавају са бројним проблемима. Несамостално кретање, отежано образовање, али и незапосленост – њихова је стварност.

Посвећени и одговорни радници

Бранка Бркић из Савеза слепих и слабовидих Србије рекла је за РТС да су предрасуде и неиформисаност послодаваца главне препреке да се слепе и слабовиде особе запосле.

Према њеним речима, присутан је и страх од прихватања, посебно код особа са инвалидитетом због недовољне подршке њиховим породицима.

"Важно је да се послодавци боље информишу о томе какве су могућости и који су бенефити када имају у колективу особу са инвалидитетом. Слепе и слабовиде особе често су одговорнији радници, врло су посвећени и имају врсту социјализације која је важна за њих, али и подстичу окружење на позитивне промене", истиче Бркићева.  

Баријере

Бркићева указује да за особе које имају лакши облик инвалидитета, потребно је мање прилагођавање радног окружења, попут набавке рачунара са говорним софтвером и постављање тактилне стаза.

Напомиње да све школе треба да обезбеде за слепе и слабовиде особе да буду у одељењима са децом које виде, истичући да дискриминиација и стеротипи могу да буду препрека у одрастању.

Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије, пак указује да су предрасуде највећа баријера у животу и раду особа са инвалидитетом, посебно у мањим местима.

"Ствари се мењају у погледу већег степена образовања слепих и слабовидих, као и то што се више говори о њиховим проблемима, али би требало више да се ради на њима. Приче не прате решавање проблема", каже Стошић.

Људи не знају шта су тактилне стазе

Милан Недељковић, председник Градске организација слепих Београда рекао је за РТС да је важно да такве особе својим радом могу да обезбеде своју егзистенцију, јер им даје велико задовољство када могу да буду корисни чланови друштва.

"Задовољни смо тактилим стазама које се постављају, јер за нас то представља сигурна зона за кретање. Проблем је када људи не знају сврху тих стаза, мисле да је то део декора, па се дешава да се аутомобили паркирају на ту стазу или угоститељи постављају столове или канте за смеће", указује Недељковић.

Напомиње да је скупо набавити пса водича за слепе, али и практично, јер им се често у превозу не дозвољава да уђу са њим, истичући да им развој вештачке интелигенције веома памаже у свакодневном функционисању.