Странци тражени за рад у дефицитарним занимањима, у припреми уредба који ће олакшати њихово запошљавање

Колико је домаћих радника напустило Србију у потрази за послом у иностранству нема евиденције. У обрнутом смеру, у Србију долази све више радника из разних крајева света. Према подацима Националне службе за запошљавање, од јануара до 10. октобра издате су 16.124 дозволе за рад страним држављанима. Незванично, много их је више. Радна група за закон о запошљавању странаца припрема листу од 50 до 100 дефицитарних занимања која би могла да попуне радници из иностранства.

Оно што је била свакодневица многих европских градова све чешће је и српска. У услужним делатностима све су бројнији странци, па се и у београдским ресторанима наручује на енглеском.

"Много људи пита одакле сам, говорим мало и српски и енглески. Није тешко", каже конобарица из Индонезије Ријали Анисивара.

Удата је за Србина, говори још три језка. Воли квалитетну храну. Вира, како је колеге зову, ради у ресторану у којем није једина запослена странкиња.

"Веома радо запошљавам људе оз других земаља, они доносе другачију организациону културу и тиме је обогаћују. Послујемо боље, јачамо као тим, што је јако важно у послу којим се бавимо", напомиње власница ресторана Весна Недељковић.

Листа дефицитарних занимања

За послове за које нема радника, решење се тражи кроз Закон о запошљавању странаца. Радна група први пут прави листу од 50 до 100 дефицитарних занимања која могу да раде странци.

"По садашњим прописима, послодавац може да добије потврду од Националне службе за запошљавање да не постоји домаћи држављанин који одређени посао може да ради. Међутим, (особе које су квалификоване за) занимања која се нађу на тој листи моћи ће без тога да запосле", објашњава Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Наводи да се раде анализе за разнолика занимања, од грађевинских инжењера, електроинжењера, инжењера електротехнике, па до грађевинских послова. Додаје да и Немачка има исти проблем.

Пример Немачке

Немачка је прошле године усвојила закон о имиграцији стручних радника и олакшице за улазак на немачко тржиште рада, донекле и независно од формалних квалификација.

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да, ако се изузме време пандемије коронавируса, за петину се повећава број људи који добијају посао и долазе да живе у Немачку.

"Од тих 419.000 људи практично је сваки четврти са Западног Балкана – негде око 105.000, међу којима је око 21.000 људи из Србије. Већина њих долази на основу западнобалканског правила које омогућава држављанима земаља региона да дођу у Немачку и без признатих стручних квалификација и знања језика уколико пронађу посао", истиче Радичевић

Колико је радника напустило Србију, привремено или трајно, није познато јер многи раде на црно.