Девет деценија од атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу

Краљ Александар Први убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом, током посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке.

На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен.

Из луке Зеленика, разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник", испловио је за Француску.

Француска му је приредила величанствен дочек, о чему сведоче и филмски записи на којима је забележена читава посета, од уласка југословенског брода у марсељску луку, до атентата који се догодио двадесетак минута касније.

У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова, краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета.

Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.

Атентат у Марсељу

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16.20, један човек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: "Живео краљ!"

Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.

Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.

Спора колона

Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине, јер су ране биле смртоносне.

Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести.

Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божји дом", где је издахнуо. Тешко рањени генерал Жорж успешно је оперисан.

Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро.

Смрт краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Грађанство у Београду је сазнало за вест око 19:30, са страних радио станица.

Пошто је најстарији Александров син Петар био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу краља. Намесништво je заклетву верности положило 11. октобра.

Томиславови мемоари: Краљ био смртно болестан

По мемоарима Александровог другог сина, Томислава Карађорђевића, у тренутку Марсељског атентата, краљ Александар био је смртно болестан од рака, а лекари су му давали око шест месеци живота.

Томислав је то сазнао од мајке, краљице Марије, а за краљеву дијагнозу су знали само чланови породице и узак круг лекара.

Патолошки налаз који је начињен после атентата наводно потврђује ту дијагнозу.

Испраћај од Сплита до Опленца

Ковчег са телом убијеног југословенског краља је истим бродом којим је отпутовао у Француску, најпре стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд.

Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу, у задужбини свог оца Петра Првог Карађорђевића.

Стотине хиљада људи целим путем одавало је почаст убијеном владару, а у станицама где је воз стајао, интонирана је троделна југословенска химна (Боже правде – Лијепа наша – Напреј заставе славе).

"Атентат о ком се унапред знало"

Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.

Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић, као и чланови пробугарске струје ВМРО.

Обавештајац Владета Милићевић је у више наврата, континуирано од лета 1934, па све до дана атентата у Марсеју 9. октобра, извештавао Београд о плановима за убиство краља Александра Карађорђевића.

"У светским полицијским аналима не постоји ниједан атентат о коме се унапред више знало, а да је, касније, успео", сумирао је Милићевић у својој књизи "Убиство краља у Марсеју – злочин и његова позадина", а приметио новинар Драган Бисенић.