Детективи у лову на лажна боловања - "болесни", а на скијању

Сезонски стомачни вируси и алергије, “депресивни” септембар и “burn out” након годишњих одмора - неки су од разлога што у ово доба године број одлазака запослених на боловање у целом свету расте.

Послодавци додају - последњих година расте и број оних који одсуствују с посла, а да немају никакве здравствене тегобе.

Процењује се да око 40.000 радника отвара "лажна боловања" и то најчешће да би радили на другим, боље плаћеним местима, или да би направили предах. Како би томе стали на пут послодавци све чешће ангажују приватне детективе.

Проблеми које пријављају посладавци када су у питању боловања 

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже да навике да се тек тако оде на неко боловање, да би се завршио неки лични посао, да би се мало и одморило - су из оног времена, када је било више извршилаца у неком послу.

"Сада, једноставно фирме имају тачно онај број извршилаца колико им треба. Они једноставно нису у ситуацији, ради конкуренције и уопште продуктивности, да запосле већи број људи на неким пословима него што им је то неопходно“, напомиње Атанцковић.

И онда када се тај број смањи, неочекивано и у већем проценту, онда цела производња, цео тај посао почиње да трпи. Посебно трпе и они људи који нису отишли на боловање, каже Атанацковић.

Постоји могућност да посладавац истражи оправданост боловања, међутим, то је ипак један поступак који није толико једноставан и где треба ангажовати неке људе који би то устанољавали.

Велике су штете које поједини послодаваци трпе због таквих боловања. "С једне стране послодавац има трошак око тога, с друге стране послодавац има трошак из разлога што му је тај радник неопходан, није он неки вишак, него једноставно он је требао да створи такође вишак својим радом, тако да је то с једне стране штета. С друге стране је штета и у самом процесу производња", подвукао је Атанацковић.

Послодавци и детективи  

Да би смањили те трошкове које пријављају, посебно због оних који су на боловањима без тегоба, све чешће послодавци се обрате детективским агенцијама.

Никола Новак из детективске агенције каже да последњих година има све више и више захтева.

"Према неким истраживањима око 40 посто боловања је лажних боловања. И онда се јављају послодавци са жељом да истраже то. Била је фирма из Војводине, која има око 300 запослених и константно им је око 30 њих на боловању, значи, 10 посто. Ови се врате, ови оду. Дешавало се и да људи узму боловање, па изађу у клуб, оду на скијање или раде на другим пословима. Ни детективи из агенције нису свемогући“, рекao je Новак.

Навео је пример да ако се неко бави ИТ-јем, то може да ради од куће, па детективи ту не могу ништа. 

Шта детективи могу, а шта не могу

Лажно боловање може да буде опасно по послодавца, напомиње Новак.

"Имао сам један случај да су на смену у радници узимали лажно боловање, а паралелно отворили фирму која је конкурентна тој фирми и узимали клијенте, пребацивали са циљем да униште ову фирму“, навео је Новак.

Ако неко узме боловање, довољно да будете испред његовог стана, да видите да ли излази, ако излази да ли само до лекара или до продавнице, додаје детектив Новак, уз напомену да је било ситуација где људи лажирају да су чак до инвалидитета дошли, па траже одштету.

"Па глуме да не могу да ходају. У ствари, радом дођемо до тога да је то све глума. Шта раде детективи на терену, не могу да вам откријем тајне", каже Новак. 

МУП орагнизује обуку за детективе 

Министарство унутрашњих послова два пута годишње организује обуку за оне који желе да се баве том врстом посла.

"Министарство је ове године организовало обуку за седму класу приватних детектива. До сада је 90 лица прошло ту обуку. На обуци се саовладавају одређене тематске области које су у вези са детективским пословима, почев од закона о детективској делатности, који су дужни да поштују и познају како не би дошли на удар закона. Затим, методику прикупљења обавештења, методику рада, одредбе ЗКП-а, кривичног законика", навела је пуковник полиције Наташа Игњатовић.

Ко може да буде приватни детектив

Приватни детектив у складу са законом у Републици Србији може да да буде лице који је искључиво држављанин  Републике Србије, пунолетан, са пријављеним пребивалиштем на територији Републике Србије, који је психофизички здрав за обављање ових послова, има високо образовање на студијама првог степена - основне академске и струковне студије и студије у трајању до три године.

Такође, кандидат треба да је безбедносно проверен, односно да на страни тог лица не постоје безбедносне сметње за рад у овој области.

Неопходно је да то лице савлада обуку Министарства унутрашњих послова и положи стручни испит пред Комисијом Министарства.

Ко је ослобођен обуке

Игњатовићева наводи да су обуке ослобођене одређене категорије лица: то су лица која су пет година провела на пословима овлашћеног полицијског службеника, на пословима одбране, обавештајно-безбедносним пословима, на судијској и јавнотужилачкој функцији, на стручним пословима о судовима и тужилаштвима.

И наравно, закон тачно утврђује које то врсте послова детектив може да обавља у Републици Србије, додаје пуковник полиције. 

Које врсте послова закон дозвољава

Игњатовићева каже да их има тачно девет, њихов посао се своди на прикупљање података и пружање информација кориснику услуга.

"Све друго није њихов посао. Они не могу да се мешају у рад државних органа, то им је изричито забрањено. То су послови да могу да трагају за лицима која се крију ради избегавања кривичног и прекршајног гоњења, могу да трагају за лицима која анонимно и противправно поступају према кориснику услуга без обзира да ли је штета наступила или не, могу да се ангажују када су у питању кривична дела која се гоне по приватној тужби, могу да трагају за предметима који су изгубљени или украдени, могу да предузимају мере ради заштите интелектуалне својине, да прикупљају податке о бонитетима одређених правних лица за које их је ангажовао клијент који има намеру да закључи уговор", набраја она. 

Такође, могу се ангажовати од старе стране клијената када су у питању повреде радних обавеза и дужности, односно радне дисциплине, а злоупотреба боловања у складу са законом представља и отказни разлог.