Насиље није приватна ствар - зашто се о њему и даље чешће ћути уместо да се пријави

Претучена трудница у Земуну, ћерка убила мајку у Нишу, директорка Коморе за социјалне заштите Сандра Перић каже да када се овакве трагедије догоде често већ постоји неки поступак који се води пред Центром за социјални рад, али и да није редак случај да институције до тог тренутка нису имале пријаву и сазнање да је у тој породици било насиља.

Често говоримо о томе да и сами грађани примећују да комшије, пријатељи па чак и рођаци имају породични проблем, али се то не пријављује надлежним институцијама.

"Не можемо да делегирамо одговорност на комшије или пролазнике, али одговорност свакако постоји. Уколико видите или имате сазнања о насиљу, када видите да неко некоме прети то треба да се пријави. Санкције за грађане не постоји, али институције морају да обавесте полицију, тужилаштво и социјални рад, као и образовне установе као што су школе треба да пријави ако имају сазнање о насиљу", објашњава у разговру за РТС Директорка Коморе за социјалне заштите Сандра Перић.

Зашто се о насиљу ћути

Насиље у породици се код нас и даље често третира као "приватна ствар", често се о томе ћути. Међутим, није реч само о физичком насиљу већ и о ограничавању кретања, контролисању жртве које насилник користи, а што се не види.

"Имате и претње самоповређивањем, самоубиством, љубомора, економско насиље...Најчешће су жртве жене и деца, али и наши најстарији суграђани. Када неко располаже вашим средствима без ваше сагласности. Имате особе које не смеју ни да се запосле, због претњи", наводи Перић.

Најчешће се говори о насиљу у породици, али све чешће имамо вршњачко насиље, насиље у школама које осим деце укључује и насиље над наставницима, па и родитељима.

"Свако има право да се обрати центру за социјални рад, школе имају и протоколе по којима поступају, али и сами родитељи и деца могу да се обрате службама које треба да заступају њихова права. Важно је да знају да имају мегханизам да пријаве насиље, било којој особи од поверења рецимо наставнику или васпитачу", истиче директорка Коморе за социјалне заштите.

Социјални радници оптерећени

Она каже и да су све њене колеге веома оптерећене послом, не само са бројем предмета већ и са врстама насиља са којима се сусрећу.

"Ти проблеми су врло комплексни и не могу се само бројчано мерити, а плате су им просечне", каже Сандра Перић.

Чини се да је много породичних проблема, иако на друштвеним мрежама видимо само слике срећних породица.

"Људи дају свету оно што желе, нико не жели да се предствља на лош начин, већ у најбољем светлу. Многе ствари које се дешавају око нас су до те мере убрзане да ми просто нисмо спремни за то. Каскамо за временом, родитељи много више проводе на послу, а и од деце се много више очекује. Морамо да им се више посветимо, као и особама које су зависне од нас попут старијих суграђана. Морамо да променимо нешто у нашем приступу, у нашој људскости и солидарности", рекла је у разговору за РТС директорка Коморе за социјалне заштите Сандра Перић.