Соје ће бити мање – чак и на парцелама које се наводњавају

У Средњем Банату готово да и нема соје у сувом ратарењу. Код произвођача који је на тај начин гаје, биљке су се одавно осушиле и жетва је у току.

"У нашем региону соја је пролетос посејана на површини између 6.000 и 7.000 хектара, од чега већина на парцелама са системима за наводњавање. У сувом ратарењу најраније групе зрења су потпуно сасушене и зрно је ситније. Соја лоше реагује на топлотне таласе. Због тога је, упркос томе што је изузетан предусев, произвођачи овде све мање сеју", каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Иако се стање биљака разликује зависно од локалитета, парцеле, региона и коришћења система за наводњавање, на многим њивама у Србији соја је спарушена. Због екстремно високих температура биљке не сазревају, већ одумиру.

"Биљке су одбациле од 50 до 60 посто листова. На стабљикама је смањен број махуна, а оптималан број је од 60 до 70. Високе температуре и недостатак падавина свакако ће се негативно одразити на принос који би требало да буде на нивоу десетогодишњег просека. Према подацима са терена очекује се просечан принос од око 1,7 тона по хектару, што је мање него прошле године", наводе у Удружењу за биљну производњу ПКС.

Жетва соје је до сада обично почињала у другој половини септембра, а ове године је, као и код свих осталих ратарских усева, поранила.

"Жетву треба започети када је влага у зрну између 13 и 14 посто. Када је влажност зрна соје мања од 10 одсто губици се увећавају, јер долази до љуштења и пуцања махуне", објашњавају у овој институцији.

Наводњавање помаже, али не решава проблем 

За разлику од сасушених биљака у сувом ратарењу, на парцелама земљорадничке задруге “Вељко Лукић Курјак” из Лукићева, соја је висока и зелена. Овде одавно имају две жетве годишње.

"Искључиво радимо соју у пострним роковима сетве тј. након скидања јечма и уљане репице. Сејали смо је од јуна до почетка јула, па су и усеви у различитим фазама. Без система за наводњавање било би илузорно уопште и покушавати овако нешто”, објашњава Југослав Лазић из ЗЗ “Вељко Лукић Курјак” из Лукићева.

И поред наводњавања ове године, каже, не може се надати добром роду.

“Ваздушну влагу не можете да обезбедите, јер су изразите жеге. То прави проблем са оплодњом и са одбацивањем цветова. Соја лепо изгледа, лепо је израсла, али нисам задовољан бројем махуна по спрату. Када је оплодња добра буде по пет, шест и више махуна по спрату, а сада их је две до три”, додаје.

Подсећа да готово два месеца у овом региону није било кише.

"Соја је јако осетљива на ваздушну сушу. Нама системи раде непрекидно како бисмо обезбедили какве такве услове за биљке. Колико ћемо у томе успети видећемо када дође време за жетву. Да смо бар једном или два пута имали природну кишу било би далеко боље”, наводи Лазић.

У задрузи у Лукићеву очекују да ће соју почети да жању тек у другој половини октобра и то након третирања биљака како би се осушиле и припремиле за овај посао.

Плодност земљишта и већи приноси

У годинама као што је ова не могу се очекивати добри и рекордни приноси, кажу стручњаци. Ипак, да ли ће неко имати зараду и прифитабилну произвњу зависи од много фактора. Један је плодност земљишта.

"Војводина је посебно погођена губитком органске материје из земљишта. Тај тренд је присутан последњих 20-30 година и на томе озбиљно мора да се поради, јер само мали проценат хумуса може много да значи. Ако имате нешто више хумуса у земљишту, то вам је као једна велика киша, а у овим условима она опредељује да ли ће производња бити прфитабилна или не", објашњава др Вук Ђорђевић, руководилац Одељења за легуминозе Института за ратартво и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

Заливни системи се препоручују, али они не решавају проблеме у потпуности.

“Ви ћете додати воду и тиме уклонити један стресн фактор. Али, високе температуре и даље остају, а против њих не можемо да се боримо”, додаје.

Стварање отпорнијих сорти

Оно чиме је могуће борити се против екстремних услова и на чему се у Институту интензивно ради јесте стварање новог сортимента соје.

"Старе сорте које су у оптицају, ове услове не могу да преживе. Климатолошки модели су још пре 10, 15 година предвидели да ћемо се сусретати са оваквим појавама, па смо на оплемењивању соје одавно почели да радимо и сада имамо читаву палету нових сорти које су отпорније на овако неповољне услове. На тај начин покушавамо да пружимо произвођачима неку сигурност да ће њихова производња бити профитабилна колико год је то могуће", каже Ђорђевић.

Рад на оплемењивању соје пре пола века и данас се разликује.

"Када је кренуло оплемењивање соје у нашој земљи 70-их година прошлог века, углавном смо ишли на повећање приноса. Сада смо, због климатских промена, морали да променимо ту основну стратегију. Нисмо одустали од повећања приноса, али много више пажње посвећујемо томе да одбранимо принос и да имамо принос и у најсушнијим годинама", наводи наш саговорник.

"Нове сорте морају боље да екномишу са водом, боље да искоришћавају природне ресурсе, боље да излазе на крај са топлотним стресом. Ово је стратегија очувања приноса, јер ово заиста јесу екстремени услови", додаје Ђорђевић.

Први откоси соје показују веома различите приносе који се крећу од 200 килограма до две и по тоне по хектару.

Прошле недеље сојом новог рода се на Продуктној берзи трговало по цени од око 57 динара без ПДВ-а по килограму уз обрачун квалитета, док је цена за стари род била 61 динар без ПДВ-а по килограму уз обрачун квалитета.

У ПКС очекују да род буде између 400.000 и 430.000 тона, што је мање него прошле године када је произведено 485.000 тона соје.

Стручњаци уверавају да ће и овај умањени род бити довољан за домаће потребе и прерађивачку индустрију и подсећају да прерађивачи већ трећу годину откупљују сву соју, захваљујући чему је Србија постала извозник сојиног уља и сојине сачме, а не сировине.